Na istopolne brakove u Srbiji pripadnici LGBT populacije mora?e još dugo da ?ekaju, information pills ali nije nemogu?e da se u nekom trenutku omogu?i registracija ovakvih zajednica. Me?utim, viagra cela pri?a oko ovih brakova prili?no je zamšrena.
Naznaka promena, cheap kojoj se predstavnici LGBT nadaju godinama, pojavila se u Prednacrtu gra?anskog zakonika, ali je pre nekoliko dana ?lan kojim bi se omogu?ila registracija istopolne zajednice – izbrisan.
– Verovatno je to uradio neko od ?lanova radne grupe, tako da sada u Prednacrtu zakona to više ne postoji kao mogu?nost. Me?utim, Prednacrt tek treba da ide na javnu raspravu, i sve to ?e potrajati narednih godinu dana, tako da su izmene mogu?e. Ceo dokument ima 2.800 ?lanova iz najrazli?itijih oblasti, tako da tek predstoje izmene – kaže za “Blic” Goran Mileti? iz organizacije “Civil rajts difenders”.
On dodaje da nije prvi put da se sli?ne stvari dešavaju na ovu temu.
– Vide?emo na kraju kako ?e ova oblast biti regulisana – kaže on.
Kako navodi Mileti?, manja je verovatno?a da ?e u Srbiji biti dozvoljeni istopolni brakovi, tim pre što bi zbog toga morao da se menja Ustav, ali kaže da bi istopolno partnerstvo moglo da u?e u predlog zakona.
– Rekao bih da ima politi?ke volje za tim. Evropski sud za ljudska prava doneo je presudu po kojoj se sve ovakve zajednice na neki na?in moraju legalizovati, i to je trend i kod nas i u okruženju. Ovo pitanje ?e pre ili kasnije do?i na sto – kaže on.
Kada je re? o regionu, u Sloveniji je ju?e sklopljen prvi brak izme?u dve osobe istog pola, i to nepuna 24 sata nakon što je zakon koji ovo dozvoljava stupio na snagu. Time se ova bivša republika SFRJ svrstala u jednu od 50 zemalja sveta koja ima neku formu registacije istopolne zajendice.
– U najve?em broju zemalja radi se o registraciji zajednice ili partnerstva, dok je brak izme?u dve osobe istog pola dozvoljen u 21 državi. U suštini, bilo da se zove brak, registracija ili kohabitacija, istopolne zajednice su priznate kao i one izme?u hetero parova i mogu da ra?unaju na sva ona prava koja iz njih proizilaze – pri?a Mileti?.
Ilustracije radi, susedna Hrvatska je na ovaj na?in regulisala zajednice izme?u osoba istog pola, kao i prava koja iz njih proizilaze i kada je u pitanju zajedni?ka imovina, nasle?ivanje, pravo na penziju…
– Suštinski, sve kao i brak, ?ime se Hrvatska svrstala u red liberalnijih zemalja – pri?a Mileti?.
Kada je u pitanju usvajanje dece, ni Slovenija ni Hrvatska ovu opciju ne dozvoljavaju. Zapravo, ova mogu?nost postoji u tek desetak zemalja u svetu u ?emu prednja?e nordijske zemlje.
Kako navodi, nevladine organizacije u Srbiji su napravile zakon o istopolnim partnerstvima o kome se nekoliko puta raspravljalo.
– Podrška je stizala i od državnih organa, ali nije bilo neke masovnije rasprave. Osim desni?arskih stranaka koje su kod nas protiv istopolnih zajednice, partije su generalno ili za ili neutralne, poput SNS – objašnjava Mileti?.
Kako navodi, u odnosu na period od pre 20 godina, i prava i ponašanje prema LGBT osobama je napredovalo, ali je još daleko od nivoa kakav treba da ima jedna zemlja koja je ?lanica Saveta Evrope. Iako danas nisu odse?eni od sveta i mogu bez problema da izlaze i da se druže, diskriminacije i netolerancije i dalje ima.
– Imali smo slu?ajeve gde su ljudi dobijali otkaz zbog seksualne orijentacije. Ve?ina njih se o tome ne izjašnjava zbog straha od gubitka posla, diskiminacije i nasilja koje je i dalje veliki je problem – pri?a Mileti?, isti?u?i da u Srbiji i dalje oko 60 odsto ljudi smatra da je homoseksualizam bolest, a oko 20 odsto da su gej osobe kriminalci.
Prema jedom od istraživanja koje je radio “Civil rajt difenders”, nasilnici nad LGBT osobama su naj?eš?e osobe koje poznaju, u školama je situacija strašna, jer tamo pojedinci preživljavaju nasilje samo zbog pretpostavke, ne i saznanja, o njegovoj ili njenoj seksualnoj orijentaciji.
Evo kakva je situacija u regionu
Slovenija
Mogu?i brakovi izme?u osoba istog pola. Najliberalnija zemlja u okruženju po pitanju prava LGBT osoba. Nema usvajanja dece.
Hrvatska
Dozvoljene istopolne zajednice i sve što proizilazi iz njih (zajedni?ka imovina, nasle?ivanje, pravo na penziju…). Osim što njihovi državljani mogu sa se registuju, tu mogu?nost imaju i oni koji nisu državljani.
Prajdove je nekada pose?ivalo 500 do 600 ljudi, a danas ih pose?uje i do 5.000, što pokazuje i porast tolerancije.
Crna Gora
LGBT zajednica je mala i još u razvoju. Nema mogu?nosti registracije, a država se deklerativno zalaže za ljudska i manjinska prava.
Bosna i Hercegovina
Postoje zakoni koji štite, izme?u ostalog, i LGBT osobe od diskriminacije, kao i nekoliko organizacija koje se bore za njihova prava. Nema mogu?nosti registracije istopolne zajednice.
U Sarajevu nikada nije održana nijedna parada ponosa.
Makedonija
Zakon ne priznaje istopolne zajednice, a zemlji postoji tek po koja organizacija koja se zalažu za LGBT prava.
Postoji i nekoliko “gej frendli” klubova. Bilo je pokušaja održavanja parade ponosa, ali su se završili uz nasilje.
Kosovo
Prvi put je prošle godine organizovana parada ponosa, a na ?elu kolone bio je predsednik Hašim Ta?i.
U?estvovalo je nekoliko stotina ljudi, osiguravalo je više stotina policajaca, i završena je bez incidenata.
Albanija
Istopolni brakovi i registrovana istopolna partnerstva nisu priznata, mada u Tirani postoji nekoliko barova koja su poznati kao mesta okupljanja LGBT populacije.
Do sada je nekoliko puta organizovan “bajk rajd” kroz grad, kada su u?esnici nosili zastave duginih boja.
Gr?ka
Iako zvani?no ne postoji mogu?nost sklapanja istopolnih partnerstava, bilo je slu?ajeva da su ona ipak sklapana.
U Atini se godinama održava parada ponosa LGBT osoba, postoji i gej kvart, kao i me?unarodni festival gej i lezbejskog filma. Solun tako?e ima svoj prajd, a ostvra Mikonos i Lezbos svetski su poznate gej turisti?ke destinacije.
Ma?arska
Položaj LGBT osoba je povoljniji nego u državama na Balkanu.
Ma?arska zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualne orijentacije i priznaje registrovana partnerstva.
Rumunija
I dalje konzervativna po pitanju LGBT osoba, ali je kada su u pitanju zakoni napravljen zna?ajan pomak dotle da je pre nekoliko godina Rumunija bila jedna od pet zemalja u svetu sa najve?im napretkom u borbi protiv kršenja prava na osnovu seksualne orijentacije.
Rumunija ne priznaje nijedan oblik istopolnih zajednica. Me?utim, zanimljivo je da žene, uklju?uju?i i lezbijke, mogu vešta?ki da se oplode jer je rumunski Ustavni sud zauzeo stav da je uskra?ivanje prava na vešta?ku oplodnju neven?anim ženama je neustavno.
Bugarska
Bugarska ne priznaje istopolne zajednice, ali ima antidiskriminacione zakone.
Postoji nekoliko gej klubova u Sofiji, Plovdivu i Varni. Prva parada ponosa organizovana je 2008. godine i završena je uz brojne napade. Od tada do danas se organizuje svake godine, bez ve?ih problema, uz podršku inostranih ambasada.
Izvor: Blic
Ne lipsi magare do zelene trave. Sve cekajuci bilo kakav pomak i boljitak, bilo civilizacijski ili ekonomski, pobecice svi iole citavi ljudi odavde. Ova drzava je propali projekat.