Oštra kritika na rusko-japanski film „Laika“


Juče sam pogledala ovaj dekadentni film u Kulturnom Centru Grad koji je organizovao „Japanese Serbian Film Festival“, a režirao je Akijoši Imazekija.

Film prikazuje priču o ljubavi između dve devojke iz dve različite kulture. Jedna je Japanka, a druga Ruskinja. Kao lezbejka, moram da dam komentar na ovu filmsku projekciju. Lično film mi se nije dopao pre svega jer su lezbejke prikazane kao psihički nestabilne i nezrele osobe, a potom i zbog same priče i ponašanja karaktera u filmu. Karakter Julije, Ruskinje, mi se nije dopao jer je pre svega emotivno nestabilna osoba, opsesivno vezana za majku i veoma neiskrena, gruba i manipulativna kao osoba. Što se tiče Laike, Japanke, odaje utisak psihički nestabilne i nezrele osobe, zavisne, koja ne živi u realnosti i pravi probleme i sukobe. Celokupan kontekst filma je zapravo anti homoseksualan.

Tokom konstantne radnje filma njihov odnos je više hladan, opsesivan i dramatičan, nego ljubavni i emotivno romantičan. Poenta dešavanja filma je trebalo da se bazira prevashodno na neprijateljskom okruženju u kome junakinje žive, a to je Moskva, i koje negativno utiče na njihov odnos, međutim, javnost je čak u više navrata predstavljena kao gej frendli do neutralna, a da su sukobi među njima lične prirode i to rezultira čistu homofobiju, jer menja realnost i navodi da homoseksualne osobe imaju lične probleme, a ne probleme sa sredinom. Tokom celog filma odiše negativna atmosfera uz par scena pokušaja loše glume lezbejskog para, par kadrova umetničkog predstavljanja filma, i muzike koja je za divno čudo bila odlična, s obzirom na radnju koja je bila izrazito negativna.

Najgori utisak su mi ostavile scene gde jedna drugoj govore da treba da umru, da se mrze, i da bi trebalo da ubiju jedna drugu. I na kraju detinjasta Laika misteriozno nestaje gde se predpostavlja da je izvršila samoubistvo nakon nesrećne ljubavi. S druge strane, Ruskinja Julija, čini sve da dobije ulogu, pa i da iskorišćava profesore nudeći im seks u zamenu za svoju dobrobit.

Smatram da ovakvi filmovi negativno utiču ne samo na LGBT populaciju, nego i na bilo koji drugi vid prikazivanja ljubavi, jer prikazuje iako donekle moguće ljubavne probleme i sukobe, s druge strane vrlo retke u takvom obliku, koji utiču na donošenje vrlo negativnih i opasnih zaključaka kod publike i navode na očigledne predrasude i stereotipe. Ocenjujem ovaj film kao izrazito homofobičan i kao idealno isceniran za rusko tržište, pogotovo zadnjom rečenicom Julije, citiram: „Pljujem Bogu u lice što nam je ukrstio puteve.“

Piše: Mirjana Mátyás

Izvor: LGBT informativni blog


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *