Nisam rođena u pogrešnom telu


Piše: Charly Golightly

Charly Golightly u tekstu za PinkNews govori o tome kako se osećala pošto je pročitala članak o sebi, te svom trans iskustvu u jednom magazinu, i zahteva da se prikazivanje i predstavljanje trans osoba u medijima promeni.

Prošle godine prišao mi je novinar iz jednog velikog britanskog magazina i rekao da želi da napiše priču o trans ženi, plavuši i seks bombi u retro fazonu, koja je pored toga i uspešna. Kada smo završili sa svim telefonskim intervjuima i fotografisanjem, u pomenutom magazinu se pojavio naslov: „Rođena u pogrešnom telu“.

Članak na dve strane pogrešno prenosi ono o čemu se razgovaralo, izostavlja kontekst, te je dobar primer ispraznog i tmurnog baljezganja, a to je upravo ono što i može da se očekuje kada su u pitanju mejnstrim medijsko napisi o trans ženama. Izraz „plava seks bomba“ je uklonjen iz teksta, a pošto na priloženim fotografijama imam drugačiju boju kose, priča o snazi i sreći zamenjena je pričom o teškim danima kada sam bila tinejdžerka, a fokus koji je trebalo da bude na mom uspehu pomeren je ka informaciju da je moja sestra bliznakinja u buč fazonu. Tako je tekst postao još jedna žalopojka o tome koliko je teško biti trans osoba. Biti ja. I o tome koliko bi trebalo da budete srećni/e što niste na mom mestu!

Tekst me je povredio, ali me nikako nije iznenadio. Ono što me je najviše pogodilo bile su kliše fraze koje mogu da se nađu u svakom članku o trans osobama, a koje su ovog puta bile u vezi sa mojim životom, tako da ono što je napisano uopšte nije ilustrovalo ono što ja jesam. Rođena u pogrešnom telu? U kom sam to tačno telu trebalo da budem rođena? U ženskom telu, kako misli većina. Tako sam obeležena kao “roba sa greškom,” iako nikada nisam smatrala da je moje telo pogrešno. Nisam rođena u pogrešnom telu – rođena sam u SVOM telu.

Telo koje nosu moju suštinu, te beleži sve od prvog dana, možda jeste drugačije od prosečnog tela cisrodne žene, ali nije neispravno, niti pogrešno. Dvadesettri godine sam zbog njega bivala izopštena, ismevana, izbegavana, vređana, ponižavana i napadana, ono je bilo predmet moje zabrinutosti, izazivalo anksioznost i strah. A to iskustvo se ne razlikuje od iskustva bilo koje žene. Kako se moje telo razlikuje od tela cisrodnih osoba, razlikuju se i moja iskustva, jer sam dobila “deblju kožu, te sposobnost da volim sebe, te budem jaka, a kako bih mogla da budem srećna. Te osobine sam morala da razvijem brzo, i tako sam i učinila.

Tokom procesa prilagođavanja telo mi je pokazivalo put, ali uz određene prepreke, testove i teške lekcije. Pokazivalo mi je i ljubav, podarilo porodicu, prijatelje i posao. Pružilo mi je i perspektivu i poglede na život koji ne bih imala da sam rođena kao žena. Pokazalo mi je i mračniju stranu života, ali i onu lepšu, svetliju. Ne mislim da mi je sudbina dodelila loše karte, to nikako: imam fenomenalne noge koje sam nasledila od bake, a broj cipela 42, imam ženske crte svoje mame i muževnu vilicu koju sam nasledila od tate, mere struka kreću se od 66 cm, kada sam u formi, te do nešto malo više kada nisam, a visoka sam 178 cm, imam lepe grudi i androginu figuru. Svoje telo smatram blagoslovom, te trans telom, budući da sam rođena kao trans žena, a ne neko drugi.

Još jednom: moje telo nije problem, niti greška. Ono predstavlja rezultat tranzicije, i važna je alatka u obredu prelaska. Nikada nisam i nikada neću poželeti da nisam trans, te da sam rođena kao žena. Ja jesam, i uvek ću biti, transrodna osoba, ali ne u smislu tranzicije od jednog roda ka drugom, već tranzicije ka boljoj fizičkoj reprezentaciji onoga što zaista jesam. Moje telo je jedino koje imam, i zbog svega što mi je podarilo i svega čemu me je naučilo – savršeno je.

O tome kako bi trebalo izveštavati o *trans osobama možete da pročitate ovde.

Izvori: Gayten-LGBT, PinkNews


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.