Nasilje je mnogo veće nego što se predstavlja u izveštajima


Povodom saopštenja za javnost objavljenog 22. maja po pitanju izveštaja organizacije Da se zna! o slučajevima nasilja nad LGBT osobama dobili smo veliki broj upita od LGBT građana i građanki da detaljnije pojasnimo našu poziciju, obzirom da smatraju da izveštaj ne oslikava realan obim nasilja, odnosno da je nasilje značajno češće nego što se u izveštaju iznosi.

U tom smislu, skrećemo pažnju da predstavljeni podaci predstavljaju prikaz incidenata do kojih je došla organizacija Da se zna!, pre svega kroz prijavu putem njihovog sajta i aktivnosti povećavanja vidljivosti organizacije u elektronskim medijima, što nije dovoljno da se dođe do validnih podataka. To naglašava i sama organizacija koja navodi da se prijavljeni slučajevi odnose samo na 6 gradova, kao i da ne može da se oceni greška uzorka. Iako izveštaji o incidentima, predstavljaju važan izvor podataka za praćenje položaja ranjivih grupa, prilikom njihove upotrebe treba uzeti u obzir snage i slabosti ovih podataka. Glavna snaga ovih podataka je što mogu da prenesu neposredno iskustvo stradanja, što može da ima veliki značaj u aktivnostima zagovaranja i podizanja svesti građana o izazovima sa kojima se suočava LGBT zajednica. Ipak prilikom korišćenja i predstavljanja ovakve građe, organizacije treba da budu svesne i njihovih nedostataka, jer neodgovorno korišćenje podataka može imati značajne negativne posledice na položaj same grupe.

Na ovo ukazuje i OHCHR, pri čemu kao glavne nedostatke navodi nisku objektivnosti i validnost samih podataka, zbog toga što na prijavu kršenja ljudskih prava veliki uticaj ima kultura, pažnja koju država posvećuje određenoj temi i generalno društveni odnosi i norme. U tom smislu OHCHR ne preporučuju da se ovi podaci koriste kao mera incidencije kršenja ljudskih prava, jer po pravilu potcenjuje stvarni obim pojave, niti da zbog niske pouzdanosti treba da se koriste prilikom praćenja određene pojave tokom vremena ili poređenja među različitim državama. Slabost ovih podataka posebno je izražena u slučajevima kada se podaci ne prikupljaju na osnovu tehnika koje obezbeđuju reprezentativnost uzorka, kao što je to u slučaju ovog istraživanja. U tom smislu, kvantitativni podaci ne mogu se generalizovati na LGBT zajednicu i ne govore ništa o zastupljenosti i karakteristikama nasilja u populaciji, već opisuju samo strukturu prijavljenih incidenata.

Iako primenjena metodologija nije jasno opisana, iz izveštaja se može pretpostaviti da se incidenti ne odnose na incidente koji su se desili samo 2017. godine, već na incidente koji su prijavljeni tokom te godine, a mogli su da se dese bilo kada. Na ograničenja u upotrebi ovih podataka kao mere učestalosti nasilja ukazuje da je primenom iste metodologije identifikovano 600% više nasilja nad LGBT osobama u Portugalu, iako Portugal ima samo 43% više stanovnika. Da li to znači da LGBT populacija u Portugalu 4 puta češće doživljava nasilje nego u Srbiji? Isto tako, sami podaci ukazuju da je čak 67% incidenata prijavljeno – da li to onda znači da su skoro svi slučajevi nasilja prijavljeni i da nasilja nad LGBT zajednicom zaista nema odnosno da je stopa učestalosti nasilja među najnižim u svetu? Kao članica ILGA Europe svesni smo da je ovo metodologija koja je razvijena pod njenim krovom i da se primenjuje u većem broju zemalja, što nikako ne predstavlja opravdanja za neadekvatno predstavljanje podataka i značajne metodološke propuste. Takođe, proizvodnja podataka relevantnih po LGBT građane Srbije skoro da ne postoji niti postoji organizacija koja je izgradila standardne kvaliteta u ovoj oblasti te je široj javnosti lako da običan pregled ili izveštaj o radu organizacija protumači kao proizvodnju podataka. Ovo je česta pojava i verujmo da je nastupila i sada.

Smatramo da je za LGBT zajednicu štetno da se ovakva vrsta podataka predstavlja kao validna mera pojave nasilja, a uzevši u obzir i posledice ovakvog izveštavanja na sliku položaja LGBT zajednice od strane opšte populacije i donosioca odluka. U tom smislu važno je da organizacije koje kreiraju izveštaje obrate više pažnje na način predstavljanja podataka kojima raspolažu i adekvatnosti metodologiji koje koriste, a mediji budu odgovorniji u prenošenju ovakve vrste podataka. S toga apelujemo posebno na medije i donosioce odluka da ove podatke koriste sa rezervom kada govore o zastupljenosti nasilja i da osiguraju da ih pravilno kontekstualizuju, jer se u suprotnom zanemaruje realan obim nasilja koje LGBT građani trpe.

Na kraju želimo da pozdravimo iskrene napore organizacije Da se zna! pogotovo u sferi formiranja zabavno-socijalnih sadržaja namenjenih međusobnom približavanju članova LBGT zajednice za koje verujemo da mogu da ojačaju osećaj pripadništva koji mnogima nedostaje.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.