LGBT i Balkan: Od zabrane do poluslobode

Kako bi se njihov glas čuo, pripadnici LGBT zajednice na Balkanu morali su da dočekaju novi milenijum.

Nakon ratova, inflacija, sankcija i drugih poteškoća koje su devesetih godina zahvatile region, tek je 21. vek otvorio put borbi za LGBT prava.

Iz konferencijskih sala, aktivizam je polako prelazio na ulice.

Sada svaka od prestonica država u regionu ima Prajd, organizuju se festivali i radionice. Ali nije oduvek bilo tako i još je dug put prema ostvarenju svih prava i sloboda LGBT zajednice.

Šta sve ne možete kao pripadnik LGBT zajednice na Balkanu
Iako se u većini država od sredine 1990-tih godina istopolni odnosi ne smatraju krivičnim delom, Zapadni Balkan je još daleko od istopolnih brakova.

Istopolni brakovi nisu dozvoljeni ni u jednoj od država u regionu. Situacija je jedino bolja u Hrvatskoj, gde je 2014. godine donet Zakon o životnom partnerstvu i istopolnim parovima omogućeno sklapanje životnog partnerstva, po kom imaju ista zakonska prava kao i heteroseksualne osobe u braku.

Međutim, mogućnost usvajanja dece je uskraćena istopolnim parovima u Hrvatskoj.

Od donošenja zakona, pa sve do kraja 2018. godine, sklopljena su 262 životna partnerstva, pokazuju podaci Zagreb Prajda.

Pored Hrvatske, legalizaciji istopolnih brakova najbliže je prišla Crna Gora, jer je vlada u decembru 2018. godine usvojila predlog zakona o legalizaciji istopolnih brakova.

Međutim, homoseksualni parovi i dalje neće moći da sklapaju brakove u Crnoj Gori, kako Zakon o životnom partnerstvu lica istog pola nije dobio većinu u parlamentu. Kako je prenela agencija Beta, protiv zakona su tada glasali poslanici manjinskih stranaka.

Zakon o istopolnom braku

Zakon o istopolnom braku ne podrazumeva samo sklapanje bračne zajednice, već sa sobom nosi niz prava koje su njegovim neusvajanjem uskraćena gej parovima.
Kada bi zakon bio usvojen, gej parovi bi imali ista prava kao i heteroseksualni – mogli bi da sklapaju brakove, imaju zajedničku imovinu, nasleđuju jedni druge.
Takođe bi imali pravo na socijalno osiguranje, posete u bolnicama, zajedničku brigu o deci, ali i obavezi da se staraju o detetu partnera ukoliko nema bližeg srodnika.
Nijedno od ovih prava nemaju gej parovi u Srbiji, Bosni i Hercegovini, Severnoj Makedoniji, Albaniji i na Kosovu.
Za većinu gej ljudi u Srbiji roditeljstvo je nedostižno – neudate žene ne mogu na veštačku oplodnju, surogat majčinstvo je zabranjeno, a onima koji nisu u braku skoro je nemoguće da usvoje dete.

Vest da je premijerka Srbije Ana Brnabić dobila dete sa partnerkom Milicom Đurđić, izazvala je reakcije LGBT zajednice u Srbiji.

„Bitno je čestitati predsednici Vlade rođenje deteta. Ali ovo je, na žalost, samo još jedan primer u kojem vidimo da je roditeljstvo pravo koje nemaju svi“, izjavila je ranije ove godine za BBC Jovanka Todorović iz Centra za promociju LGBT prava Gejten.

Koliko su pripadnici LGBT zajednice diskriminisani u zemljama Zapadnog Balkana?
Iako je u svakoj od ovih država tokom godina usvojen Zakon o zabrani diskriminacije, koji, između ostalog, zabranjuje diskriminaciju na osnovu seksualnog opredeljenja, LGBT zajednica je među najviše izloženima ovom delu.

Prema izveštaju Programa Ujedinjenih nacija za razvoj (UNDP) za 2017. godinu, LGBT populacija je jedna od najdiskrimisanijih grupa u Srbiji.

„Građani Srbije imaju najveću socijalnu distancu u odnosu na LGBT osobe, a podjednaka distanca postoji prema LGBT osobama u okviru porodice“, navodi se u izveštaju.

Zakonom iz 2009. godine zabranjuje se diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije i rodnog identiteta. Država se takođe obavezala skoro svim sporazumima UN iz oblasti ljudskih prava, Evropskom konvencijom o ljudskim pravima i brojnim konvencijama Saveta Evrope.

Međutim, kako se navodi u izveštaju, „međunarodne organizacije, državne institucije za zaštitu ljudskih prava i NVO ukazuju na probleme slabe i nekonzistentne zaštite prava LGBT osoba u praksi“.

U Hrvatskoj je takođe zabeležen „dalji porast diskriminatornog govora i praksi desno-radikalnih saborskih zastupnika te predstavnika klero-fašističkih organizacija i inicijativa“, navodi se u izveštaju za 2018. godinu zagrebačkog Prajda.

Oni su „u javnim istupima u 2018. godini širili histeriju ‘rodne ideologije’ čime su patologizovali transrodne osobe, te neujednačavanjem zakonskih propisa isključivali životne partnere i partnerke“, piše u izveštaju.

Zabrana diskriminacije LGBT osoba u Bosni regulisana je Zakonom o ravnopravnosti spolova u BiH iz 2003. godine i Zakonom o zabrani diskriminacije iz 2009. godine. I pored zakona, ocena Sarajevskog otvorenog centra u Roze izveštaju za 2019. je da je „institucionalni okvir za zaštitu od diskriminacije i dalje izrazito slab“.

Ministarstvo za ljudska prava i izbeglice je 2017. godine izradilo i entitetskim vladama uputilo Nacrt akcionog plana za ravnopravnost LGBT osoba u Bosni i Hercegovini 2018-2020. U izveštaju se zaključuje da blagi napredak na ovom polju jeste postignut, ali da nije izvesno kada će doći do usvajanja.

Crnogorski parlament je 2010. doneo Zakon o zabrani diskriminacije, iste godine kad i Albanija, dok je Kosovo ovaj zakon usvojilo 2004. godine.

Anti-diskriminacioni zakon u Severnoj Makedoniji postoji tek od 2019. godine. Prema izveštaju skopskog LGBTI Centra za podršku i društvo oslobođeno od diskriminacije, vidi se napredak u ovom polju.

„Ipak, zabeležen je i povećan broj slučajeva govora mržnje, paralelno sa povećanjem vidljivosti pripadnika LGBT zajednice“, navodi se u izveštaju.

Nasilje i govor mržnje još uvek među glavnim problemima
Bez obzira na napretke u oblasti zakonodavstva i na uspešno organizovanje Prajd šetnji u gradovima širom regiona, nasilje je jedan od glavnih problema sa kojim se suočavaju pripadnici LGBT zajednice.

Seksualna orijentacija i rodni identitet bili su motiv za 42 slučaja nasilja i diskriminacije u Srbiji koja je organizacija Da se zna zabeležila u 2018. godini. Broj napada koji je prijavljen ovoj organizaciji trideset odsto je viši nego godinu dana ranije.

„Možda smo ohrabrili veći broj ljudi da prijave nasilje, ali siguran sam da je broj neprijavljenih slučajeva i dalje visok i crn“, izjavio je u junu za BBC na srpskom Miloš Kovačević, autor istraživanja koje beleži protivpravna postupanja protiv pripadnika LGBT populacije.

Prva krivična presuda u Srbiji kojom je motiv mržnje uzet u obzir prilikom odmeravanja kazne za krivično delo doneta je 2. novembra 2018. godine.

Prema podacima organizacije Human Rights Watch iz 2017, Sarajevski otvoreni centar je tokom te godine zabeležio 39 slučajeva govora mržnje, uglavnom na društvenim mrežama i onlajn portalima, sedam slučajeva diskriminacije i 23 slučaja zločina iz mržnje nad LGBT osobama.

Naredne godine je dokumentovano 39 slučajeva govora mržnje i pozivanja na nasilje i mržnju, te 33 slučaja krivičnih dela i incidenata motivisanih predrasudama.

LGBT Forum Progres, organizacija koja se bavi promocijom i zaštitom ljudskih prava, kao i unapređenjem kvaliteta života LGBT osoba u Crnoj Gori, od 2011. godine sprovodi sistematski monitoring društvenog prihvatanja LGBT osoba – odnosno slučajeva nasilja, diskriminacije, govora i zločina iz mržnje počinjenih nad LGBT zajednicom.

Prema izveštaju iz 2018. godine, Upravi policije i državnim tužilaštvima, u periodu od 1. oktobra 2016 do 1. oktobra 2017. godine, podneto je ukupno 239 slučajeva. Za svega 18 slučajeva su podneti zahtevi za prekršajni postupak, od kojih je sedam okončano.

Situacija u Hrvatskoj se poboljšava, i prema izveštaju Zagreb Prajda. tokom 2018. godine nije bilo prijava slučajeva zločina iz mržnje protiv LGBT osoba.

„No, pratimo i pružamo podršku osobama čiji slučajevi i nakon nekoliko godina nemaju sudski epilog zbog nedelotvornog i sporog sudskog procesa“, piše u izveštaju.

U Severnoj Makedoniji su tokom 2018. godine zabeležena 43 slučaja govora mržnje, govore podaci godišnjeg izveštaja o ljudskim pravima LGBT pripadnika koji je uradila organizacija ILGA – Europe.

Ista organizacija pratila je i situaciju na Kosovu i u Albaniji.

„Borci za ljudska prava, naročito LGBT aktivisti, bili su mete pretnji i govora mržnje na internetu. Ipak, tokom 2018. godine nije zabeležen nijedan slučaj fizičkog napada na aktiviste na Kosovu“, navodi se u izveštaju.

Tokom 2018. godine u Albaniji je zabeleženo 45 slučajeva zločina iz mržnje prema pripadnicima LGBT zajednice. Policija nije istražila nijedan od ovih slučajeva. U jednom od slučajeva, policajac je zatražio da žrtva, trans žena, povuče žalbu, garantujući joj bezbednost. Ista osoba ja napadnuta dve nedelje kasnije. U pitanju je bio isti napadač.

Prajd – Sve ih je više, sve su bezbedniji
Neki od prvih pokušaja Prajda na Balkanu sa početka dvehiljaditih završavali su se nasiljem, da bi potom usledile zabrane održavanja iz bezbednosnih razloga.

Parada ponosa u Beogradu 2001. godine okončana je krvoprolićem, kada su učesnike napali članovi desničarskih grupa.

Sve do 2010. godine, Prajd nije održavan iz bezbednosnih razloga. Tada su LGBT aktivisti prošetali Beogradom, okruženi policijskim kordonom, dok su izvan zaštićenog kruga huligani demolirali centar grada. Tom prilikom je povređeno više desetina građana i policajaca.

Pripadnici LGBT zajednice i aktivisti ponovo „iz bezbednosnih razloga“ nisu šetali sve do 2014. godine – sa izuzetkom 2013. godine kada je organizovana protestna ponoćna šetnja – kada Prajd počinje redovno da se održava u Beogradu, bez incidenata.

Beograd sada ima dva Prajda. Pored junskog, u septembru se održava i takozvana Parada ponosa.

U maju ove godine održana je i prva Nedelja ponosa u Novom Sadu.

Najdužu istoriju Prajd šetnji ima Hrvatska, gde je prva Povorka Ponosa održana u Zagrebu 2002. godine. Do sada je u hrvatskoj prestonici održano 18 Povorki ponosa, a pored Zagreba, od 2011. godine se šeta i u Splitu.

U Crnoj Gori je Parada ponosa prvi put održana u julu 2013. u Budvi, da bi već oktobra iste godine usledilo okupljanje u Podgorici. Od tada se Parada ponosa redovno održava, sa izuzetkom Prajda u Nikšiću koji je zabranjen 2015. godine.

Iste godine kad i Budva, i Tirana je dobila prvi Prajd.

Kosovo takođe ima Paradu ponosa koja se od 2017. godine održava bez incidenata u Prištini.

Skoplje je 29. juna ove godine prvi put obojeno duginim bojama. Više od hiljadu ljudi učestvovalo je na Skoplje prajdu – prvoj Paradi ponosa u Severnoj Makedoniji.

Predsednik vlade Severne Makedonije podršku je pružio preko društvenih mreža, dok je pevačica Tamara Todevska pesmu Ponosna posvetila učesnicima prvog Prajda.

Ali nije Severna Makedonija jedina država u regionu koja je ove godine dobila Prajd – za 8. septembar najavljena je i prva Povorka ponosa u Sarajevu.

Izvor: BBC na srpskom

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.