Ispovest Srpkinje koja menja pol

“Od ro?enja živim život koji nije moj. Kad se pogledam u ogledalo, view vidim nepoznatu devojku koja me za?u?eno gleda sa suzama u o?ima, proklinju?i telo koje joj ne pripada. Ja sam strejt muškarac zarobljen u telu žene”.

Tako za “Blic” po?inje svoju nesvakidašnju ispovest M. A. (28), transrodna osoba ro?ena 1987. godine u varošici centralne Srbije, naizgled, kao sasvim obi?na devoj?ica. Njeni roditelji bili su presre?ni što su dobili žensko dete, za kojim su oduvek žudeli. Obla?ili su je u haljinice i suknjice, u?ili je da bude dama… Ali nešto nije bilo u redu.

– Imam pove?an nivo testosterona od ro?enja, a doktor je mojim roditeljima pre poro?aja rekao da ?u biti muško. Ipak, greškom majke prirode ro?en sam u ženskom telu. Kao što mi je moje telo bilo strano ?im sam ga postao svestan, tako mi je bila strana i ode?a koju sam morao da obla?im. Sad kad znam šta sam i kad sam prihvatio sebe, kona?no sam spreman da moj pravi pol vide i drugi. Živim u Njujorku dve godine, oženjen sam Amerikankom i najverovatnije slede?eg leta idem na operaciju promene pola – po?inje M. A. svoju životnu pri?u u muškom rodu, zamolivši za anonimnost, zbog roditelja i prijatelja koji još ne znaju da ?e promeniti pol.

Podršku da se preobrazi u muškarca koju tamo ima, smatra da u Srbiji teško može da dobije jer je ovde tako nešto još neprihvatljivo. Osu?ivali bi, pri?ali da je to bolest, nazivali pogrdnim imenima. Zato što je ve?ini naših ljudi patnja kroz koju transrodna osoba prolazi ceo život, potpuno strana.

Prise?aju?i se teškog perioda odrastanja, ta patnja sa kojom se oduvek suo?ava postaje živa, opipljiva.

– Znam da sam muškarac, otkad sam u vrti?u pitao vaspita?icu zašto ne piškim stoje?i kao drugi de?aci. Kako su godine prolazile, bivalo mi je jasnije da sam transrodna osoba, ali bilo je to veoma teško prihvatiti. U pubertetu je moja patnja bila nepodnošljiva. Hormoni su divljali, a ja sam sebi bio stranac. Menstruaciju nikad nisam dobio. Moje drugarice su se šminkale i izlazile s momcima, dok je meni sama pomisao da se poljubim s momkom bila gnusna. Zato se nikad nisam poljubio, a kamoli spavao s momkom. Po?ele su da me privla?e strejt devojke, pa sam jedan kratak period mislio da sam gej. Internet mi je mnogo pomogao da shvatim šta sam – priznaje M. A.

A najteže je bilo, nakon prihvatanja sebe, da svoju tajnu podeli sa porodicom, prijateljima. “Kako ?e reagovati? Da li ?e me oterati ili se otu?iti? Da li ?e se… ubiti?” – bila su pitanja bez odgovora u njenoj glavi.

– Sve teže sam uspevao da prikrijem šta sam, pa mi je psihi?ko stanje bivalo sve lošije. Iako sam se obla?io kao žensko, hodao sam i ponašao sam se kao muškarac. U maloj sredini iz koje poti?em po?elo je da se pri?a da sam lezbejka. Zato sam ve?inu vremena provodio u sobi, depresivan, razmišljaju?i kako da okon?am svoj život. Da to ne bih uradio, pobegao sam na studije u Beograd, ali sam, šminkaju?i se za fakultet i pla?u?i, shvatio da ni tamo ne?u mo?i da budem ono što jesam. Prvo sam pobegao u Švedsku pa u London, a onda i u Ameriku, što mi je, nakon što sam upoznao ženu svog života, postalo trajno odredište – objašnjava naš sagovornik.

Na duga?ak put preobražaja u muškarca kre?e za tri do šest meseci, kad treba da po?ne sa hormonskim terapijama. Iako jedva ?eka da na sebi primeti prvu promenu, ne krije da se pomalo i plaši.

– Razgovarao sam s transrodnim osobama i sa doktorima i saznao da su prva tri meseca najteža. Telo ti se ubrzano menja: grudi se smanjuju, kukovi nestaju, crte lica muževnije. Tako?e, menja se i mentalni sklop. Pro?i ?u kroz period depresije, kao kad ti se telo menja u pubertetu. Zna?i, bi?u de?ak od 12-13 godina – kaže uz osmeh.

Nakon toga sledi operacija promene pola, poslednja faza njenog preobražaja. Odstrani?e grudi i jajnike i dobi?e drugi polni organ. Kako kaže, ne može da do?eka da kad iza?e sa operacije i pogleda se u ogledalo, kona?no vidi sebe, prvi put u životu.

“Ne treba mi penis”

– Operacija promene polnog organa je veoma komplikovana i ?esto dovodi do gubitka intimnog ose?aja. Ako se dogodi da ne uradim operaciju do kraja, ne smatram da ?u biti manje muškarac. I sad tokom seksa koristim maltene potpuno realisti?nu protetiku koja mi pruža ose?aj kao da ve? imam penis, jer pomo?u nje mogu da postignem erekciju, osetim sve što treba, pa ?ak i da uriniram – kaže M. A.

Supruga Dejna: On je za mene ve? muškarac

– Upoznala sam ga u baru Muzeja seksa, gde radi kao menadžer. Prišla sam šanku iza kojeg je stajao i odmah osetila da ?e biti poseban za mene. Kroz razgovor sam znala da je nešto druga?ije u vezi s njim, ali nisam bila sigurna šta… Ostao je u blizini i pazio na mene celo ve?e, ?ak se i uverio da sam stigla ku?i bezbedno. Bio je potpuni džentlmen. U odluci da promeni pol potpuno ga podržavam i tako je otkada sam saznala ko je on. Smatram da zaslužuje da se ose?a prijatno u svojoj koži kao i ja. Za mene, on je ve? muškarac: govori kao muškarac, misli kao muškarac i tretira me na na?in na koji muškarac tretira ženu – kaže Dejna, supruga našeg junaka.

Izvor: Blic

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.