Ili si ovan ili ovca


Biseksualci nisu ni heteroseksualci ni homoseksualci – oni su negde između. Prema jednoj studiji, biseksualci se češće suočavaju sa psihičkim problemima, jer su izloženi diskriminaciji sa svih strana.

“Čovek ipak mora da se odluči!” To je bio komentar Peterove prijateljice, kojoj se on tada, kada je imao 23 godine, poverio i rekao joj da se smatra biseksualnom osobom. “Često misle da sam gej”, kaže ovaj 51-godišnjak. “Ali to nije tačno, nisam gej, ali nisam ni hetero.” On je bi.

Peter ima suprugu, živi monogamno, njihova ćerka ima 17 godina. Kaže da je srećan, ne mora da krije svoju biseksualnost i nije ga briga šta drugi misle o njemu. To sve pak nije bilo tako lako za Petera.

“Bio sam izložen strašnom mobingu homoseksualaca. Oni su govorili da je odvratno to što radim sa ženama”. Heteroseksualci su bili malo tolerantniji, kaže Peter.

Patrik, s druge strane, nikada nije imao problema sa homoseksualcima. Dok je išao u školu pogrdno su ga nazivali “pederom”- to je bilo pre nego što se izjasnio o svojoj seksualnosti. Od kada sa svojom seksualnošću otvoreno nastupa, ima utisak da se, naročito heteroseksualni muškarci često distanciraju od njega. Patrik je takođe biseksualac. I on, kao Peter, živi sa partnerkom i sinom.

Samoća pogoršava psihičko stanje

Peter i Patrik imaju još nešto zajedničko: njih nije lako svrstati. Prema jednoj američkoj studiji, iz toga se mogu razviti posebne psihološke patnje za biseksualce. Činjenica da ih i heteroseksualci i homoseksualci diskriminišu, isključuju ili ne uzimaju za ozbiljno, dovodi do povećanog rizika za nastank mentalnih bolesti. Posledice mogu biti depresija, anksioznost, pa čak i samoubistvo.

Katalizator lošeg mentalnog stanja kod biseksualaca, kako navode stručnjaci, je usamljenost. A da bi se osećali usamljeno, dovoljan je utisak da vas ne svataju ozbiljno ili da vas permanentno ne razumeju.

Pia je takođe biseksualna i ima utisak da biseksualci u čitavoj LGBT debati uopšte nisu obuhvaćeni. “Nervira me ta nevidljivost “, kaže ova 31-godišnjakinja. Pri tome sve više mladih ima homoseksualna i heteroseksualna iskustva, čime se brišu granice između seksualnih orijentacija. Prema istraživanju agencije YouGov iz Ujedinjenog Kraljevstva u 2015. godini, skoro polovina ispitanika u starosnoj dobi od 18 do 24 godine smatra sebe biseksualnim. Međutim, izraženost biseksualnosti varira. Osnova ovog istraživanja bila je poznata Kinsejeva skala.

Seksolog Alfred Čarls Kinsi je pokušao da kompleksnost seksualne orijentacije neke osobe svede na numeričku vrednost. Pri tome “0” isključivo predstavlja heteroseksualnost, a “6” homoseksualnost, dok je sve između ta dva broja neka vrsta biseksualnosti, sa većim ili manjim odstupanjima u jednom ili drugom pravcu. Ili se pak jednako tretiraju oba pola.

Nerazumevanje i diskriminacija sa svih strana

Pia je u braku – sa muškarcem. Par živi monogamno i ova činjenica je nekima dovoljna da poriču njenu biseksualnpost. “Moraš to proživeti, inače ne možeš nikada stvarno postati bi, čula sam više puta”, kaže ova mlada žena.

Zapravo, pretpostavka da su biseksualci po prirodi promiskuitetni, tj. da su u stalnoj potrazi za partnerom, široko je rasprostranjena. Prema istraživanju Instituta za raznolikost i antidiskriminacijsko istraživanje (IDA), skoro 30 odsto biseksualaca u Nemačkoj je bilo u prilici da čuje da bi oni verovatno išli u krevet sa svakim.

24-godišnja Mari, na primer, bila svesna da nije fiksirana na neki pol još dok je pohađala školu. Neki muškarci iz njenog okruženja su njenu biseksualnost tumačili kao da je ona generalno seksualno mnogo otvorenija i da bi u bilo kom trenutku uradila bilo šta i bilo s kim. Tako je dolazilo i do seksualnih napada.

To je jedna strana: A heteroseksualni muškarci se pale na pomisao da je Mari seksualno aktivna sa ženama. “Bila sam biseksualka ​​od koje su uvek zahtevali trojku sa još jednom ženom.” Međutim, njene lezbejske poznanice, kaže ona, nisu je smatrale potpunom. I one su bile isključive ili si hetero ili si homo.

Partnerstvo ne mora biti problem

Bi osobe su konfrotirane i sa jednim drugim izazovom, u najmanju ruku potencijalno: monogamna veza znači odricanje. Peter i Pia to ne vide kao problem. Oni su se zaljubili u osobu, a ne u pol, konstatuju oboje.

Peter je svoju suprugu upoznao 1997. godine i od tada nije imao ništa sa nekim muškarcem. “Ništa mi ne nedostaje”, kaže on. Sasvim drugačije je kod Patrika. On ne želi da se odrekne intimnog kontakta sa muškarcima. Zbog toga sa svojom partnerkom vodi otvorenu vezu. Mari i njen momak nisu monogamni – dogovor je da seksualne slobode ne važe samo za nju biseksualku.

Biseksualce ugrožava paušalno mišljenje

Nije samo seksolog Kinsi smatrao da je broj ljudi koji imaju više ili manje izraženu biseksualnost mnogo veći od broja onih koji se definišu kao čisto heteroseksualne ili homoseksualne osobe.

I profesorka sa Harvarda Mardžori Gerber takođe veruje da biseksualnost najautentičnije opisuje prirodu ljudske seksualnosti. U svojoj knjizi “Biseksualnost i erotizam svakodnevnog života”, ona piše:”Erotsko otkriće biseksualnosti je činjenica da se seksualnost pokazuje kao proces rasta, transformacije i iznenađenja […].” Seksualnost nije nužno stabilno stanje.

Biseksualci to znaju i često pate zbog činjenice da “mnogi ljudi više vole da svet dele na ovnove i ovce” – kako bi to rekao Kinsi.


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.