HIV

Koliko je HIV ?est?

U Srbiji je od 1985. zaklju?no sa 20.11.2008. godine zvani?no registrovano 2287 HIV pozitivnih osoba, page od kojih su 1432 osobe (63%) obolele od AIDS-a (side), price a 936 osoba je umrlo od AIDS-a (65% svih obolelih). Dominira grupisanje registrovanih HIV pozitivnih osoba (90%) na teritoriji centralne Srbije, treat i to uglavnom na podru?ju grada Beograda (77%), koji kao i svaka metropola ima više zastupljeno rizi?no ponašanje, ali i najve?i broj testiranja se obavi upravo u Beogradu.
Broj inficiranih, obolelih i umrlih muškaraca je trostruko ve?i u odnosu na žene, što ukazuje na ve?u izloženost muškaraca.
Najviše HIV pozitivnih osoba dijagnostikovano je u uzrastu 25–39 godina (57%), a obolelih i umrlih od AIDS-a u uzrastu 30–49 godina (966 obolelih tj. 69% i 635 umrlih tj. 69%). Me?u decom uzrasta do 15 godina HIV infekcija je retka (3%), kao i me?u mladima uzrasta 15–24 godine (13%).
Ukupno posmatrano vode?i na?in prenošenja HIV-a me?u obolelim od AIDS-a je koriš?enje zajedni?kog pribora me?u korisnicima droge (43%), koji sa hemofili?arima i primaocima krvi (8,5% i to zaraženim uglavnom pre 1987. godine, od kada se svi dobrovoljni davoci krvi, tkiva i organa u Srbiji obavezno testiraju na HIV) ?ine više od polovine svih obolelih od AIDS-a zaraženih putem krvi. Drugu veliku grupu me?u obolelima ?ine osobe koje su HIV „uzele” nezašti?enim seksualnim odnosom, bilo sa osobom istog ili suprotnog pola (36%). Prenos HIV infekcije sa majke na dete je izuzetno redak (1,5%), dok za više od 11% obolelih, uglavnom muškaraca, nije prijavljen na?in zaražavanja, što pobu?uje sumnju da zbog izražene stigmatizacije homoseksualnosti i prisutne homofobije u našem društvu, muškarci ?esto prikrivaju svoje rizi?no ponašanje.

Šta izaziva HIV infekciju?

HIV je virus koji slabi imunološki sistem. HIV može da dovede do AIDS-a. AIDS je termin koji opisuje stadijum kada imunološki sistem više ne može da se bori zbog štete koju je uzrokovao HIV i specifi?ne bolesti po?inju da se pojavljuju.

Koji su simptomi HIV infekcije?

Ako se inficirate HIV-om ne?ete odmah osetiti simptome. Ali nedeljama nakon infekcije ima?ete simptome sli?ne gripu kao što su:
– groznica
– upala grla
– osim po telu.

Mnogi ljudi nemaju ove simptome i oni mogu biti izazvani mnogim drugim infekcijama. Ako neko ima ove simptome, bilo bi pogrešno da pomisli da odmah ima HIV.
Mesecima ili godinama nakon što ste inficirani, HIV može da izazove simptome. Ali vremenom možete dobiti simptome, infekcije i bolesti koje su uzrokovanom padom vašeg imuniteta, kao što su otekle žlezde, gubitak težine, zapaljenje usta i grla i ostale infekcije koje se ne le?e lako.

Kako se HIV tretira?

Ne postoji vakcina niti lek za HIV. Ako imate HIV, mnoge bolesti koje dobijete mogu se držati pod kontrolom lekovima. Lekovi tako?e mogu smanjiti koli?inu HIV-a u vašem telu. Ako se neko testira i po?ne da se le?i pre nego što HIV previše ošteti imunološki sistem, lekovi odli?no deluju i mogu da o?ekuju da žive dugo kao i osobe koje nisu HIV pozitivne.
Lekove možda ne?ete odmah dobiti. Testovi ?e pokazati kako se vaše telo bori sa HIV-om pre nego što se odredi terapija. Terapija ?e možda biti druga?ija zavisno od mesta gde se le?ite.

Kako se HIV prenosi?

HIV se nalazi u telesnim te?nostima zaražene osobe. Samo neke telesne te?nosti imaju dovoljno HIV-a da mogu da zaraze drugu osobu. Kod muškaraca te te?nosti su:
– krv
– sperma
– pre-cum (ejakulat koji izlazi iz penisa pre svršavanja)

Tako?e u analnoj sluzi se nalazi dovoljno HIV-a da se infekcija prenese.
Pljuva?ka, znoj i mokra?a nemaju dovoljno HIV virusa da bi se infekcija prenela.

HIV se naj?eš?e prenosi:

– tokom seksa kada inficirane telesne te?nosti pre?u s jedne osobe u drugu i njen krvotok
– kada ljudi koji ubrizgavaju drogu ili steroide koriste istu iglu.

HIV nije toliko zarazan kao ostale seksualno prenosive bolesti. HIV nije automatski prenesen svaki put kada se desi seks bez zaštite, ali se može preneti svaki put. Ako je koncetracija virusa u telu viša, onda postoji ve?a šansa da se desi prenos.

Analni seks

HIV se naj?eš?e prenosi seksualnim putem izme?u muškaraca koji imaju seks bez kondoma, i šanse da se HIV prenese su ve?e ako:

– muškarac koji je HIV pozitivan jebe muškarca koji ne zaraženog muškarca (kada je HIV pozitivni muškarac aktivan)
– muškarac koji je HIV pozitivan svrši unutar nezaraženog muškarca
– manja je šansa da se HIV prenese kada nezaraženi muškarac jebe HIV pozitivnog (kada je HIV pozitivni muškarac pasivan), ali se ipak može desiti

Kako se HIV prenosi tokom seksa?

HIV u spermi

Veliki je rizik ako zaražena sperma dospe u ne?ije dupe. Ako muškarac koji je HIV pozitivan jebe nezaraženog muškarca i svrši u njega, virus iz njegove sperme može da pre?e u krvotok kroz oblogu ?mara, jer ta obloga lako upija spermu. Iako HIV pozitivni muškarac iza?e pre nego što svrši, zaraženi pre-cum može da prenese HIV virus.

HIV i zidovi ?mara

Kada je muškarac u pasivnoj ulozi, njegov ?mar može da se oguli i da krvari. Krvarenje u ?maru pove?ava šanse da se HIV prenese, bez obzira koji muškarac ima HIV.
HIV tako?e može da se na?e u analnoj sluzi. Penis dodiruje sluz tokom seksa i tako HIV može da dospe u krvotok kroz delikatnu kožu uretre (cevi kroz koju izlazi mokra?a), kožicu ili glavi?.

HIV i penis

Tokom analnog seksa HIV može da dospe u penis aktivnog partnera kroz :
– delikatno i lako oštetljivu kožicu
– sun?erasto tkivo glavi?a
– uretru (mokra?na cev).

Oralni seks (pušenje)

Ne postoje podaci koliko je gej muškaraca dobilo HIV oralnim seksom, ali se dešava. Ve?ina gej muškaraca je HIV dobilo nezašti?enim analnim seksom, a manji broj ga dobije oralnim putem.

Ako nemate HIV

Tokom oralnog seksa možete smanjiti rizik od HIV-a tako što:
– sperma ne?e dospeti u vaša usta
– održavajte usta u dobrom stanju
– izbegavajte oralni seks ako imate upalu usta ili grla, infekciju ili je ošte?eno
– testirajte se redovno da li imate seksualno prenosive bolesti u ustima ili grlu
– ako vam desni krvare, izbegavajte da perete zube pre seksa
– ne pušite penis koji ima ranice na sebi
– koristite kondom pri oralnom seksu (postoje kondomi sa raznim ukusima)
Postoji mala razlika ako progutate ili ispljunete spermu.

Ako imate HIV

Ako imate HIV:
– vodite ra?una da vaša sperma ne dospe u ne?ija usta
– izbegavajte da pušite penis koji ima ranice na sebi

Prevencija

Rizik da se prenese HIV može da se smanji ako:
– koristite kondom i lubrikante bazirane na vodi pri analnom seksu
– koristite rukavice pri guranju šake u ?mar
– izbegavate da sperma ne dospe u vaša usta ili u usta vašeg partnera

Nekada se preporu?ivalo da se za analni seks koriste deblji kondomi i mnogi ih još uvek koriste, ali studije pokazuju da se u regularni kondomi sasvim dovoljna zaštita za analni seks.

Lubrikanti

Koriš?enje lubrikanata podjednostavljuje analni seks i smanjuje se rizik da ?e kondom pu?i. Me?utim, lubrikanti na bazi ulja uništavaju kondom i rukavica. To zna?i da kondom i rukavice ne idu najbolje u kombinaciji sa bebi uljem, kremama za sun?anje, kremama, losionima, vazelinom, uljem, margarinom…

Na našem tržištu možete kupiti:
– Durex play gel & lubricant
– u ve?ini Sex Shopova možete kupiti lubrikante na bazi vode.

Za fisting postoje posebni lubrikanti, ali ih je u Srbiji teško nabaviti.

PEP – Postekspoziciona profilaksa

Ako vam pukne kondom ili imate nezašti?eni seks, postekspoziciona profilaksa je jednomese?no le?enje anti-HIV lekovima koje može da smanji mogu?nost zaraze. PEP mora da se zapo?ne u 72 sata od infekcije, najbolje je 24 sata od infekcije.
PEP može da ima neprijatne efekte i ne garantuje da ?e uspeti.
PEP nije „jutro posle pilula“. Morate je uzimati ?etiri nedelje kako bi postojala šansa za izle?enje. PEP nije zamena za kondome. Za razliku od PEP, kondomi su jeftini i lako se nalaze i nemaju neželjenih efekata.
PEP se mahom daje zdravstvenim radnicima koji su došli u kontakt sa virusom.

Testiranje na HIV

HIV test se mahom izvodi uz pomo? vaše krvi. HIV test danas traži dva znaka infekcije:
– antitela (naše telo pravi antitela kako bi se borilo protiv infekcije)
– antigen (to je deo HIV virusa i može se na?i kod ljudi koji su pokupili virus u prethodnih nekoliko nedelje, pre nego što telo stvori antitela).

Šta zna?i pozitivan test?

Ako ste dobili pozitivan test to zna?i:
– da se HIV pozitivni, da ste inficirani HIV virusom
– da možete da inficirate druge
Pozitivan test ne govori ništa kakvo ?e vaše zdravlje biti u budu?nosti i ne zna?i da imate AIDS ili da ?ete razviti AIDS.
Ako ljudi znaju da imate HIV, to može da zna?i da ?ete se suo?iti sa predrasudama i neprijatnostima.

Šta zna?i negativan test?

Ako ste dobili negativan rezultat, to zna?i da ste HIV negativni i da nemate HIV virus. Ali ovo je ta?no samo ako ste test uradili tri meseca nakon što ste imali rizi?an odnos.
Ako ste imali rizi?an odnos i nakon toga se pokazalo da ste negativni to ne zna?i da možete opet rizikovati u budu?nosti i ostati negativni. Niko nije imun na HIV.

Koliko vremena posle rizi?nog odnosa treba uraditi test?

Tri meseca nakon rizi?nog odnosa treba uraditi test. Toliko je vremena potrebno da bi se u vašoj krvi pojavila antitela. Moderni i skuplji testovi mogu da detektuju HIV mnogo ranije, tako da nije potrebno ?ekati tri meseca.
Ti testovi mogu da prona?u infekciju u periodu od 4-6 nedelja.

Rezultati testa su individualni

To što se vaš partner testirao ne zna?i da i vi imate isti HIV status. Morate se sami testirati da bi ste ga saznali. Studije pokazuju da mnogi ljudi žive u zabludi da su HIV pozitivni iako to nisu, dok su drugi u zabludi da ga nemaju iako su HIV pozitivni.

Gde se možete testirati:

Referentni centar za HIV/AIDS u Republici Srbiji
Institut za infektivne i tropske bolesti
Bulevar oslobo?enja 16, Beograd
011/2685-266 (prijemna služba)

Gradski zavod za javno zdravlje (Centar za HIV/AIDS)
Beograd, Despota Stefana 54a ( 29. Novembra); IV sprat, soba 72
Tel: 011/32-30-038
Radno vreme: 9-12h

Zavod za zaštitu zdravlja studenata (Centar za prevenciju side i PPI),
Beograd, Krunska 57;
Tel: 011/ 24 321 92; 011/ 433-488; 430-814; 436-434; 3440-939
radno vreme: 08:30-17h

Bosilegrad:
Dom zdravlja (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti Vranje higijenskoepidemiološka
služba);
Blat 66;
Tel: 017/878-232;
Radno vreme: petkom 10-12h

Vranje:
Zavod za javno zdravlje Vranje (Služba epidemiologije);
Jovana Jankovi?a Lunge 1;
Tel: 017/422-296 lokal 103;
Radno vreme: 8-14h

Zaje?ar:
Zavod za javno zdravlje Zaje?ar;
Sremska 13, soba 14;
Tel: 019/422-477 lokal 120;
Radno vreme: 07:30-13:30

Zrenjanin:
Zavod za javno zdravlje Zrenjanin;
Dr Emila Gavrila 15;
Tel: 023/566-345 lokal 121,133 i 138

Kikinda:
Zavod za javno zdravlje Kikinda;
Kralja Petra I 70;
Tel: 023/421-102 lokal 110

Kragujevac:
Institut za javno zdravlje Kragujevac;
Nikole Paši?a 1;
Tel: 034/331-343;
Radno vreme: ponedeljkom i utorkom od 8h do 10h

Kraljevo:
Zavod za javno zdravlje Kraljevo;
Slobodana Penezi?a 16, soba 32;
Tel: 036/392-336

Leskovac:
Zavod za javno zdravlje Leskovac (Centar za kontrolu i prevenciju bolesti);
Maksima Kova?evi?a 11, soba 12;
Tel: 016/241-724

Niš:
Institut za javno zdravlje Niš (Savetovalište za DPST);
Bulevar dr Zorana ?in?i?a 50, soba 38a;
Tel: 018/539-539;
Radno vreme: 8-13h

Novi Sad:
Zavod za javno zdravlje Vojvodine (Cenatr za kontrolu i prevenciju bolesti);
Futoška 121, II sprat, soba 54;
Tel: 021/4897-570;
Radno vreme: 7-13h

Pan?evo:
Zavod za javno zdravlje Pan?evo (Centar za prevenciju i kontrolu bolesti,
savetovalište za HIV);
Pasterova 2, I sprat, soba 101;
Tel: 013/310-466

Požarevac:
Zavod za javno zdravlje Požarevac;
Jovana Šerbanovi?a 14, I sprat, soba 13;
Tel: 012/531-628;
Radno vreme: ?etvrkom od 13h do 20h

Sombor:
Zavod za javno zdravlje Sombor;
Vojvo?anska 47;
Tel: 025/26-505

Sremska Mitrovica:
Zavod za javno zdravlje Sremska Mitrovica;
Stari Šor 47; Ambulanta za vakcinaciju, prizemlje;
Tel: 022/610-511, lokal 108

Subotica:
Zavod za javno zdravlje Subotica;
Zmaj Jovina 30;
Tel: 024/571-197;
Radno vreme: 7-14h

Užice:
Zavod za javno zdravlje Užice;
Dr Veselina Marinkovi?a 4;
Tel: 031/563-150;
Radno vreme: 7:30-14:30

?a?ak:
Zavod za javno zdravlje ?a?ak (DPST Centar u okviru Doma zdravlja);
Veselina Mileti?a 25, soba 28;
Tel: 032/310-366

Šabac:
Zavod za javno zdravlje Šabac;
Jovana Cviji?a 1, soba: Savetovalište za zarazne bolesti;
Tel: 015/343-605 lokal 113;
Radno vreme: 7-13h

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.