Građanski zakonik: Koja prava dobijaju gej osobe


Pisci građanskog zakonika privode posao kraju, ali ga neće okončati do kraja ove godine. Još nije odlučeno ostaju li surogat-materinstvo i crkveni brak

DA li će Srbija dobiti istopolne zajednice, surogat-materinstvo, zabranu fizičkog kažnjavanja dece, alimentacioni fond za one čiji neodgovorni roditelji ne učestvuju u njihovom izdržavanju ili pak crkveni brak bez obaveze sklapanja građanskog, znaće se u decembru. Tada će, kako “Novosti” saznaju, Komisija za izradu Građanskog zakonika (GZ) početi da čisti alternativne članove iz dela koji se odnosi na porodične odnose, i koji je izazvao najveću pažnju javnosti.

Uprkos najavama da bi prednacrt Građanskog zakonika mogao da bude gotov do kraja godine, rok je pomeren, potvrđeno nam je u Komisiji za GZ. Posle okončanja javne rasprave, tokom koje su stigla pismena mišljenja, predlozi i komentari od 150 pojedinaca i institucija, Komisija je do sada uspela da pređe 1.600 članova, iščisti ih od alternativnih rešenja i sumira pristigle sugestije. U pitanju su članovi vezani za opšti deo i obligacione odnose, koji su ujedno izazvali najviše pažnje stručne javnosti i na koje je stiglo najviše primedaba. U fokusu su naročito bili novi ugovori koje predviđa GZ, poput franšizinga ili faktoringa.

U novembru Komisija će čistiti od alternativnih rešenja deo koji se odnosi na stvarno pravo, a u decembru deo o porodičnim odnosima – sveukupno 1.000 članova. Mada su pojedine odredbe vezane za porodične odnose mesecima punile naslovne strane novina, Komisiji je stiglo malo komentara i predloga na ovu temu.

Kako sada stvari stoje, u Građanskom zakoniku ostaće član koji se odnosi na zabranu fizičkog kažnjavanja dece, jer on nije ni imao alternativu. Ali mogućnosti surogat-materinstva ili osnivanja istopolnih zajednica date su kao alternativni članovi, pa će se o njima tek raspravljati. Istopolne zajednice, kako su više puta isticali pisci GZ, nisu isto što i istopolni brakovi. One bi, praktično, omogućavale partnerima istog pola koji žive u vanbračnoj zajednici da naslede zajedničku imovinu posle smrti jednog od njih, da imaju njegovo zdravstveno osiguranje ukoliko ne rade, ili da ga posete u bolnici ako su posete dozvoljene samo članovima porodice…

Nevladin sektor je, inače, još 2010. pripremio tekst zakona o istopolnim zajednicama, koji nikada nije razmatran, a njihovo osnivanje traženo je na nekoliko poslednjih parada ponosa.

Pisci GZ razmišljaju da iz dela o porodičnim odnosima izbrišu odredbe koje se odnose na načine ostvarivanja pojedinih instituta, kao što su npr. usvajanje ili hraniteljstvo. Postoji stotinak takvih odredaba, čije bi “skidanje” rasteretilo GZ, a one bi ostale u Zakonu o vanparničnom postupku.

Interesovanje javnosti izazvali su i članovi o uvođenju nepotpunog usvojenja, zajedničkoj imovini supružnika, procesnim pravilima u porodičnim sporovima, uvođenju prava na eutanaziju, profesionalnoj odgovornosti lekara ili medicinskog osoblja… Da li će se ovi članovi naći u GZ, znaće se već u januaru, kada bi trebalo da počne konačna redakcija teksta.

Rad na GZ traje 12 godina, a Komisija je do sada održala 120 sastanaka. Sastaje se svake nedelje, a zadatak joj je da pređe više od 550 alternativnih rešenja i odluči, u skladu sa onim što se čulo na raspravi, ostaju li u tekstu.

Izvor: Večernje novosti


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.