Gej brak još uvek daleko


Uprkos brojnim pritiscima iz Evrope, kao i zvaničnim zahtevima organizatora ovogodišnje “Parade ponosa” da bude donet zakon o istopolnim zajednicama, takav dokument još nije ni na pomolu. Ovo je “Novostima” potvrđeno u tri ključna resora – ministarstvima pravde, državne uprave i lokalne samouprave i za rad i socijalna pitanja. Ni u jednom od ovih resora, kako nam je rečeno, ne samo da nije formirana radna grupa za izradu propisa, već, kako tvrde, nisu ni nadležni za pisanje takvog zakona!

A da će akt koji bi rešio pitanja nasledstva, zajedničkog vlasništva, poseta u bolnici u hitnim situacijama, zajedničko podizanje kredita, pravo na socijalnu pomoć ili penziju istopolnih partnera, biti donet država je najavila u okviru Antidiskriminatorne strategije za kraj 2017.

Loptica je u jednom trenutku prebačena na Komisiju za izradu Građanskog zakonika, kojim bi trebalo da budu regulisana i ova prava. U Komisiji nam je, međutim, potvrđeno da se pitanje istopolnih zajednica, baš kao i eutanazije i alimentacionog fonda, našlo kao alternativno rešenje u okviru opštih odredaba.

– Postoji član da bi se ova pitanja mogla rešiti leks specijalisima, ali to ne znači da će te odredbe ostati i u finalnoj verziji Zakonika, koja bi mogla da bude gotova do kraja godine – kažu u Komisiji.

U Ministarstvu državne uprave kažu da nisu zaduženi za ovo pitanje, ali da su upoznati sa zahtevima organizacija civilnog društva.

– Uvažavamo razloge i značaj rešavanje ovog pitanja. U okvirima svojih nadležnosti zalažemo se za nultu toleranciju prema diskriminaciji, unapredili smo propise za upis činjenice promene pola u matične knjige – kažu u Ministarstvu.

Meho Omerović, predsednik Odbora za ljudska i manjinska prava i ravnopravnost polova Skupštine, kaže, za “Novosti”, da zakonodavni procesi širom sveta govore da je pravno priznavanje takvih zajednica realnost.

– Sve je više zemalja koje su to učinile uključujući i neke za koje je važilo da su izuzetno konzervativne. Na primer, Crna Gora – navodi Omerović.

– Smatram da to treba uraditi. Po našem Ustavu to ne može biti brak, ali može zakonom uređena zajednica. Neke stvari koje bi bile uređene izgledaju nesporne – ekonomska zajednica, penzija, nasleđivanje, a neke druge podrazumevaju raspravu.

Zakonski predlog o registrovanom partnerstvu u Crnoj gori predviđa zajednicu dve punoletne osobe istog pola sklopljenu pred matičarem.

Izvor: Večernje novosti


Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.