„Bol i slava“ ili sve o Almodovaru

Španski kandidat za nagradu Oskar, film „Bol i slava“ reditelja Pedra Almodovara, od nedavno se prikazuje i u našim bioskopima.

Otkako se pojavio početkom osamdesetih godina 20. veka, kada se madridska kulturna scena – u kojoj su se pomešali pop art, novi talas, transavangarda, neoromantizam, kvir, pank – pretvorila u pokret „Movida“, Pedro Almodovar je postao umetničko ime Španije.

Stvorio je svoj univerzum i počeo da nas zavodi delima koja imaju posebnu boju stvarnosti – pričama o ženama na ivici nervnog sloma, destruktivnim majkama, nikada ne prežaljenim ljubavima, likovima na pragu seksualnog buđenja.

Po mnogima „otac evropskog filma“ – više od 30 godina stvara intimne priče. Ipak onu najintimniju, u kojoj je potpuno ogolio sebe, smestio je u svoj 21., gotovo testamentarni, autobiografski film, koji nas slikama i motivima vraća u rediteljevu daleku prošlost.

Bol i slava, delo uz koje bi savršeno išao podnaslov Sve o Almodovaru, poseduje apsolutno sve elemente po kojima je ovaj sineasta postao autentičan i slavan.

Katarzično je to delo velikog Španca poreklom sa sela, sina konzervativnih roditelja. Priča o detinjstvu, otkrivanju seksualnosti, o požrtvovanoj majci nadničarki, najbitnijoj figuri u njegovom životu i večitoj inspiraciji, i o Madridu najviše je oslonjena na Sve o mojoj majci.

Glavni junak je reditelj Salvador Maljo, Almodovarov alter ego, (nesebično ga igra Antonio Banderas), koji je izgubio kontakt sa sopstvenim emocijama, uronjen u prah heroina pod stare dane, kako zbog znatiželje tako i zbog starenja i bolesti.

Iskren i emotivan, reditelj nam se gotovo ispoveda kako bol i slava postaju dva lica iste požude. I uprkos tome što film nije mračan, gotovo da nema kadra koji nije ispunjen bolom. Gledajući ga razumećete Almodovarovu depresiju, hipohondriju, pobede, poraze, kreativne krize, potrebu za samoćom i njegove kontroverzne junake.

I Kurosava je dobro rekao da veliki autori ne smeju da prekinu kreativni proces ni onda kada su u godinama, jer upravo tada postaju zreli ljudi koji i te kako imaju šta da kažu.
Iako je zakoračio u osmu deceniju, sudeći po Bolu i slavi, filmu o umetniku na pragu starosti, Almodovar nije tako davno bio pun želje za životom.

Izvor: RTS

Leave a Reply

Your email address will not be published. Required fields are marked *

This site uses Akismet to reduce spam. Learn how your comment data is processed.