k. d. lang

Mnogo pre nego što se deklarisala kao lezbijka u intervjuu koji je 1992. godine dala gej časopisu The Advocate, i pre nego što se 1993. pojavila na naslovnoj strani Vanity Faira u stolici za brijanje obučena kao muškarac, dok se Sidney Crawford zavodljivo njihala oko nje, lezbijke su je prihvatile kao svoju. Nije ih privukla samo njena kratka frizura i muška odeća, već i njen „bolno” lepi glas i njen izrazito romantičan način pevanja.

Lang, čije je pravo ime Kathryn Dawn, odrasla je u kanadskom gradiću Consortu, duboko na prostoru farmi Alberte. Izjasnila se kao lezbijka još kao tinejdžerka i preselila se u Edmonton, gde se pridružila grupi za scensku umetnost GOYA – (Grupa mladih umetnika).

Kada je počela da peva kantri, jednim delom su to bile pesme posvećene njenim kantri korenima, delom scenska umetnost, i delom kemp. Ali njen bogati glas i duboko osećajne interpretacije obezbedili su joj priznanje kantri umetnika. Objavila je tri kantri albuma, A truly western experience, za koji je dobila nagradu Grammy, Angel with a lariat, i Absolute torch and twang. Grammy nagradu je dobila i za duet sa Royem Orbisonom „Crying“.

Iako je udruženje kantri muzike nagradilo Lang uprkos njenom ekscentričnom oblačenju i pojavi, nešto konzervativnija kantri publika ju je malo teže prihvatila, naročito posto je istupila u javnosti kao vegetarijanac i snimila reklamu protiv konzuniranja mesa.

Poruka “Meso smrdi!” povećala je bes kod farmerskih udruženja koja vole kantri muziku. Među udruženjima koja su negativno reagovala na reklamu bio je i Consort, i u pobuni je njen rodni grad uklonio znak koji ga je identifikovao kao “Dom K. D. Lang”.

Lezbijke, koje su godinama bile sigurne da je Lang jedna od njih, iskazale su svoje zadovoljstvo kada je ona postala jedna od retkih velikih zvezda koja se javno izjasnila kao gej. Međutim, pošto je ona ponosno stajala sama na javnoj pozornici, njeni fanovi među lezbijkama su očekivali od nje da predstavlja svaki aspekt onoga sto su oni smatrali bitnim kod homoseksualne populacije.

Langovoj, koja ne posmatra svoj lezbijski odnos kao glavni faktor u svom životu, je bilo jako teško i bolno kada su je kritikovali da ne živi u skladu sa različitim zahtevima njene publike.

Ipak, ona istupa kao lezbijka onda kada oseća da je to potrebno. Govori i učestvuje na gej demonstracijama i AIDS događajima. Godine 1997, pridružila se još jednoj lezbijki, praveći promenu u oblačenju kada je gostovala sa Ellen DeGeneres u dve epizode emisije Ellen.

Zajedno sa svojim otvorenim pojavljivanjem kao lezbijka, Lang je počela da proširuje i eksperimentiše svojim muzičkim stilom. Godine 1992, isto kada se izjasnila kao lezbijka, objavila je Ingenue, kolekciju svojih kompozicija u stilu “zapaljivih” balada 40-tih godina. Ovo odvajanje od kantrija se pokazalo kao njen najuspešniji komercijalni album, koji je prodat u više od milion primeraka i koji joj je doneo Grammy za pesmu Constant Craving.

Ovaj uspeh je nastavio da je prati i na još jednom originalnom albumu iz 1995. godine, All you can eat, a 1997. je objavila Drag, kompilaciju starih pesama koje povezuje zajednička tema o pušenju (cigareta).

Između 1997. i 2000. godine, napravila je predah od snimanja i izvođenja kako bi se odmorila i prikupila snagu posle vrtoglavog uspeha. Za to vreme, odselila se sa farme u blizini Vankuvera i prešla u “staklenu-i-drvenu” vikendicu u šumi blizu Los Anđelesa. Takođe u ovom periodu, zaljubila se u Leishu Hailey iz ženske grupe The Murmurs.

Njena slobodna i sve čvršća veza sa Hailey je uticala na njen novi uspešni povratak muzici. Leta 2000. objavila je Invincible Summer, album sa jedinstvenim ljubavnim pesmama veselih i letnjih melodija, koji je odražavao uticaj brazilske muzike i muzike Beach Boysa. Album i turneja koja ga je pratila dobili su odlične kritike u medijima.

Njeni najsvežiji albumi su Live by request (2002), snimljen po istoimenoj seriji televizije A&E;  Wonderful world (2003) zajedno sa Tonyem Bennettom na kome pevaju pesme inspirisane Louisem Armstrongom. Za ovaj album su dobili nagradu Grammy u kategoriji Best traditional pop album (Najbolji tradicionalni pop album). Na albumu Hymns of the 49^th parallel (2004) izvodi kanadske pesme. Prošle godine snimila je album Watershed.

K. D. Lang ostaje nepredvidiva osoba u muzičkom svetu, zato što je lezbijka i zato što odbija da se ograniči određenim muzičkim žanrom. Kao osoba koja uvek eksperimentiše, odupire se veštoj kategorizaciji. Ali njena iskrenost, šarm, i uverljivi glas nastavljaju da privlače raznolike slušaoce.