U New York-u, malo posle ponoći 27/28 juna 1969. godine, nekoliko inspektora i policajaca iz sekcije javnog morala Njujorške policije napravila je raciju u The Stonewall Inn-u, gej baru u Christopher Street-u u Geenwich Village-u. Počeli su da hapse zaposlene zbog služenja alkohola bez dozvole. Počelo ja kao rutinska racija u popularnom gej okupljalištu u gradu a završilo se kao konfrontacija između milicije i LGBT populacije koja je protestvovala danima.
Te letnje noći u junu, kada je policija počela da privodi vođe protesta, ispred Stonewall Inn-a okupila se gomila ljudi. Broj ljudi ispred bara se sve više povećavao. Gomila je ostala pasivna sve dok se nije pojavila marica. Žena travestit u muškoj odeći je započela protest, što je podstaklo gomilu da reaguje. Ljudi su počeli da bacaju flaše i kamenje na policiju. Pojedini policajci su se sakrili u baru, dok su drugi vodenim topovima razbijali okupljene. Došlo je i pojačanje i ulice su bile čiste, ali se priča brzo raširila i protesti su se nastavljali i sledećih dana. Njujorška gej populacija se udružila i rekla NE.
Danas kada slavimo Pride širom sveta, vredno je pogledati unazad i prisetiti se junskih noći 1969. godine. Gej muškarci i žene 50, 60 i 70-ih su se međusobno povezali. Istopolni seks je bio ilegalan, do 1978. je smatran bolesnim. Mnogi su živeli tajno, živeli u teroru da neko ne sazna, molili da ne budu javno izloženi i terorisani. Nekolicina hrabrih je započela Stonewall-sku revoluciju, ponosno ustali i promenili svet.
Da bi ste imali pravi doživljaj šta se dogodilo u Stonewall-u, morate čuti sećanja ljudi koji su tamo bili. Ostalo je nekoliko veterana iz ranijih dana naše borbe, koji su dočarali događaje te junske noći. U septembru 1998. godine Andrew Thomas, dirigent muškog i ženskog hora Honolulu, predložio je predlog za kompoziciju «The Storz of Pride» članovima organizacije Stonewall Veternas'. Tražio je individue koji su bili te noći na ulicama.
Howard Cruse:
«Ja sam bio prisutan samo u petak uveče 27. juna 1969. godine, i okarakterisao bih masu kao osrednju po veličini ali kao veoma uznemirenu. Mogu da komentarišem i aktivnosti u Christopher Street-u sledeće noći. Znao sam da će se desiti nešto veoma bitno zato što se po celom Village-u pojavili flajeri Gay Pride i Gay Power.
Danny Garvin:
«Druge noći (subota, 28. jun) dosta ljudi nije znalo za raciju prošle noći, tako da se okupilo mnogo ljudi. Odlučili smo da oslobodimo bar i da ga opet otvorimo. Mislim da niko od nas nije ni sanjao da je to bio početak pokreta za gej prava. Razvalili smo vrata od bara i ušli. Pristiglo je još policije. Pobuna je opet počela i zapalili smo kante za đubre. Bačen je molotovljev koktel, ličilo je na pravu ratnu zonu. Mi kao gej ljudi smo shvatili da možemo da se ujedinimo i pobunimo i zajedno borimo za naša prava.»
«Jedan mit je rođen u tim protestima, a to je da ga je započeo drag queen. To nije tačno. U to vreme nisu postojale drag kraljice već Flame kraljice. Flame kraljice su nosile steznike, Tom Jones majice i možda šminku oko očiju. Vezivale su svoju kosu i bile fem. Garderoba mnogih muškaraca u to vreme postala je aseksualana. Tada niste mogli biti muškarac obučen u skroz žensku garderobu. Morali ste tada nositi makar 3 odevna muška predmet ili bi ste bili uhapšeni za imitiranje žena.
Ironično je da je Stonewall-ska drag kraljica upisana na 44. mesto u top 500 listu gej-lezbejskih heroja u The Pink Paper, septembra 1997. godine.
Postoji još jedna poznata priča da se jedan mladić popeo na prozor policijske stanice na drugom spratu i uhvatio za rešetke. Gavin se priseća:
«To se dogodilo godinu dana kasnije. Dogodila se racija u baru Snakepit u 10. ulici. Mladić koji je bio ilegalni emigrant se uplašio da će biti deportovan, tako da se popeo na drugi sprat policijske stanice u Charles Street-u. Skinuli su ga odatle i odveli u bolnicu. On nije ni umro niti bio deportovan.»
Stephen van Cline:
«Pobuna je trajala od 27. juna do 29. juna svake noći, do ranog jutra. Prva noć je bila dramatična i najznačajnija za mene, jer sam u toj noći direktno učestvovao. Moj ljubavnik i ja smo začuđeno i sa puno uzbuđenja stojali, vikali na policajce i bacali penije na njih. Kada su policajci počeli da prebijaju neke ljude i da nas nazivaju raznim imenima, počeli smo da bacamo cigle na bar, što je odjednom postao simbol našeg otpora. Subota veče je bila mnogo nasilnija i sa više ljudi. Nedelja je bila sa mnogo manje nasilja. U ponedeljak i utorak je padala snažna kiša što je zaustavilo da se ljudi vrate i nastave protest. Samo nekoliko ljudi se vratilo 2. jula i dobili su strašne batine tako da su krvavi ležali u sedmoj aveniji. Ova pobuna je naterala ljude da razmisle o svom životu, tražili su dostojanstvo u sebi i tražili su svoja prava. Moj ljubavnik i ja smo otvorili Portfolio galeriju u 10. ulici, u bloku do Stonewall-a dva meseca pre pobune. Galerija je postala gej centar gde su se razmenjivale vesti i tračevi. U toj galeriji sam dizajnirao i publikovao prvi Gay Rainbow poster i slatke čestitke gde je pisalo «Gay is Good». Mesec dana posle pobune marširali smo kroz Washington skver do Sheridan skvera i držali govore. Tehnički, to je bio prvi gej marš. Tada smo bili veoma ljuti zbog konstantnog straha i ponižavanja.
Posle Stonewall-ske revolucije, gej populacija se promenila, više se nismo sramilo zbog svoje homoseksualnosti. Došlo je vreme da ustanemo i budemo ponosni, da se borimo protiv predrasuda i nasilja.»
Edward White:
« Ti istorijski datumi za gej populaciju su promenili intimne živote ovih ljudi. Pre Stonewall-a, odlazio sam kod heteroseksualnog psihijatra da postanem i ja heteroseksualac, posle Stonewall-a otišao sam kod gej psihijatra da naučim da budem «dobar gej». Postoji mnogo ljudi koji bi mogli da se prisete tih dana i da kažu kako im se život promenio na bolje. Stonewall je jedno pozitivno iskustvo.»
Sada kada smo ušli u novi milenijum, postojaće drugačija borba za nas. Stonewall je pokazao od čega smo napravljeni. Sa jačinom, hrabrošću i jakom voljom, koju smo pokazali na demonstracijama u junu 1969. godine i kasnije, će nam pomoći da se izdignemo kao populacija.
Učinićemo to zajedno, ali uvek sa PONOSOM.