O Paradi ponosa 2012. iz političkog ugla: Goran Miletić

Susret sa Dačićem za par sedmica
Goran Miletić, član organizacionog tima Prajda i programski direktor „Civil Right Defenders“

1. Parada ponosa zakazana je za tačno mesec dana - 30. septembar. Treba li da se održi?

Ne postoji prostor za „mišljenje“ kada se radi o nekom javnom skupu. Ustavom je garantovano da svako može održati javni skup i to je ključna razlika između pristojnih demokratskih država i diktatura. Skup se može zabraniti samo izuzetno, a Prajd nije takav slučaj, o čemu govore i presude Evropskog suda za ljudska prava. Prajd treba da se održi upravo da bi mirni građani skrenuli pažnju na nasilje i diskriminaciju kojima su svakodnevno izloženi. Posle tri godine, postaje jasno da moramo imati Prajd kako bi država dokazala da jeste jača od nekakvih huligana.

2. Da li ste tražili sastanak s predsednikom Nikolićem ili premijerom Dačićem i da li ste dobili odgovor?

Naravno. Predsedniku Nikoliću je zahtev poslat posle inauguracije i odgovor je odmah usledio, ali zbog obaveza smo se sastali s njegovim savetnicama, o čemu je javnost obaveštena. Što se tiče premijera, zahtev za sastanak je upućen istog dana kada je položio zakletvu. S njegove strane postoji otvorenost za susret, ali će do toga najverovatnije doći u narednih par nedelja.

3. Da li predsednik, premijer i ostali predstavnici vlasti treba da se aktiviraju u akcijama i manifestacijama gej populacije?

Svakako, oni bi na taj način simbolično pokazali da su svi građani Srbije za njih isti. Ono što mi očekujemo od njih je da budu aktivni i kada su u pitanju sve druge ugrožene grupe ili oni prema kojima postoje velike predrasude u društvu. To je njihova dužnost i jasna obaveza.

4. Šta očekujete od nove vlasti kada su u pitanju LGBT prava? Uporedite ovu vlast s prethodnom.

Očekujemo da budu jasni u vezi s poštovanjem ljudskih prava LGBT zajednice, a to se trenutno najviše odnosi na suzbijanje nasilja i diskriminacije, što je ključno. Potpuno je neprihvatljivo da nasilnici imaju vlast na ulicama Beograda i da mogu nekažnjeno tući svakoga ko im se ne svidi. Pripadnici LGBT zajednice su samo jedna od njihovih meta i mi očekujemo da u slučajevima nasilja odgovor države bude efikasan. Što se tiče nove vlasti, mislim da je još rano govoriti šta će se desiti, ali verovatno je da ćemo vrlo brzo i to videti. Ukoliko je nova vlast zaista opredeljena za evropske integracije, jasno je da će raditi na unapređenju ljudskih i manjinskih prava.

5. Kakav je trenutni položaj LGBT populacije u Srbiji u odnosu na period posle 2000. godine?

Naravno, dosta toga se promenilo nabolje. Doneto je nekoliko zakona u kojima se jasno navodi diskriminacija po osnovu seksualne orijentacije i sve je 2009. krunisano Zakonom o zabrani diskriminacije. Međutim, posle toga kao da je sve stalo. Vlast je postala zainteresovana jedino da na razne suptilne načine pokaže međunarodnoj zajednici da je „sve OK“ u vezi sa LGBT zajednicom i da ne postoje problemi za koje je odgovorna država. U tome se služe raznim metodama - od toga da pokušavaju da kažu da je društvo krivo za sve, da je u pitanju mentalitet, da je Prajd „nepotrebna ekstravagancija“, pa do toga da uopšte ne reaguju na pretnje nasilnika. Upravo tu je ono što treba menjati. Što se tiče Prajda, ključno je da policija hapsi huligane, a da ih sudovi adekvatno kazne.