![\"merlinka](\"http:\/\/gayecho.com\/glic\/wp-content\/uploads\/2014\/02\/merlinka-predstava.jpg\")
<\/p>\n<\/p>\n
Po tekstu Miladina \u0160evarli\u0107a.
\nReditelj:<\/b>\u00a0Stevan Bodro\u017ea.
\nScenografija i kostim:<\/b>\u00a0Antun Marohni\u0107
\nProducent:\u00a0<\/b>Predrag Azdejkovi\u0107
\nAdaptacija teksta:<\/b>\u00a0Olga Dimitrijevi\u0107, Stevan Bodro\u017ea.
\nIgraju:\u00a0<\/b>\u010carni \u0110eri\u0107 i Aleksandar Trm\u010di\u0107.
\nPredstavu prati u\u017eivo muzika u izvo\u0111enju guda\u010dkog kvarteta White Witches, koji svira hitove devedesetih u klasi\u010dnoj obradi.
\nProdukcija:<\/b>\u00a0Gej lezbejski info centar, Dom omladine Beograda, Prvo prigradsko pozori\u0161te Lazarevac, OF Beograd \u201cPuls teatar\u201d.
\nPodr\u0161ka:<\/b>\u00a0Vlada Republike Srbije \u2013 Kancelarija za ljudska i manjinska prava, Ambasada Kraljevine Holandije.
\nTrajanje:<\/b>\u00a060 minuta<\/p>\n
Ograni\u010den broj ulaznica za premijeru, po ceni od 500 dinara, kao i ulaznice za reprize (7. i 10. februar), po ceni od 400 dinara, su u prodaji na Blagajni DOB i preko EVENTIM mre\u017ee.<\/p>\n
O piscu:\u00a0<\/b>
\nMiladin \u0160evarli\u0107
\nRo\u0111en u Beogradu 1943. godine. Dramski pisac. Ogledao se i u poeziji, prozi, eseju, pozori\u0161noj kritici, TV i filmskom scenariju.
\nNapisao tridesetak dramskih dela, izvo\u0111enih u zemlji i inostranstvu, \u0161tampanih u \u010dasopisima, zbirkama i posebnim izdanjima.
\nDobitnik je \u201eSterijine nagrade\u201c, tri nagrade \u201eBranislav Nu\u0161i\u0107\u201c i drugih priznanja za svoje stvarala\u0161tvo, zaklju\u010dno sa \u201eZlatnim beo\u010dugom\u201c \u2013 \u201eza trajni doprinos kulturi Beograda\u201c.<\/p>\n
O reditelju:\u00a0<\/b>
\nStevan Bodro\u017ea
\nRo\u0111en je 1978. u Beogradu. Diplomirao je pozori\u0161nu re\u017eiju na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Re\u017eirao je u Bitef teatru, Beogradskom dramskom pozori\u0161tu, Narodnom pozori\u0161tu u Beogradu, Narodnom pozori\u0161tu u Banjaluci, Narodnom pozori\u0161tu u Vr\u0161cu, Malom pozori\u0161tu \u201eDu\u0161ko Radovi\u0107\u201c, Beton hala teatru, Pozori\u0161tu lutaka \u201ePinokio\u201d, Ateljeu 212\u2026 Najzna\u010dajnije predstave: Vatreno lice Marius fon Mejenburga, Medeja Hajnera Milera, Gorke suze Petre fon Kant R.V. Fazbindera, Majka i dete Juna Fosea, Ljulja\u0161ka \u2014 45 \u2014 Edna Mazija, \u010cas iz tetova\u017ee Konstantina Kostjenka, Krila od olova Sanje Domazet, Ifigenijina smrt u Aulidi Euripida, Trka\u010d Matijasa Andersona, Opasne veze Lakloa i Milera, U\u010dene \u017eene Molijera, Gospa od mora Henrika Ibzena, Gospodin Filipa Lolea, Prometej u okovima Eshila, Oliver Tvist D\u017eeremija Broka, Ja sam vetar Juna Fosea, Los Yugoslavos Huana Majorge, U samo\u0107i pamu\u010dnih polja Bernara Mari Koltesa.<\/p>\n
Re\u010d pisca:<\/b>
\nOva monodrama ra\u0111ena je prema autobiografiji transvestita Vjerana Miladinovi\u0107a \u201cTerezin sin\u201d. (Izdanje autora, Beograd 2002, reizdata 2013. godine od strane izdava\u010dke ku\u0107e Red Box). Knjigu sam dobio od autora po\u010detkom 2003. godine. Bilo je to u Narodnoj opservatoriji, na Kalemegdanu, gde je Miladinovi\u0107 na\u0161ao uto\u010di\u0161te i posao. Prebivao je u stan\u010di\u0107u, u Planetarijumu, u Donjem gradu. Tekst je proiza\u0161ao iz na\u0161eg tada\u0161njeg dogovora.<\/p>\n
Re\u010d reditelja:<\/b>
\nKoji je ta\u010dno razlog mog bavljenja Vjeranom Miladinovi\u0107em Merlinkom? Nikada Vjerana nisam do\u017eivljavao kao nekog narodnog heroja LGBT populacije. Tako\u0111e me nikada nije posebno uveseljavala njegova scenska persona kroz koju je on tra\u017eio prihvatanje, potvrdu da to \u010dime se bavi nije pogre\u0161no i nije za osudu. Vjeran je meni fascinantan iz sasvim drugih razloga. \u010citaju\u0107i ovu dramatizaciju njegove autobiografije imao sam utisak da je Vjeran poput par\u010deta nekog razbijenog ogledala. U tom par\u010detu, koje je zauvek izgubilo mogu\u0107nost da pru\u017ei jasan i celovit odraz, ogleda se raspad jednog karaktera, jedne porodice i jednog dru\u0161tva. Od samog po\u010detka svog \u017eivota tretiran kao bi\u0107e obele\u017eeno sramotom (odba\u010deno i ne\u017eeljeno dete), on se identifikovao sa ulogom antiheroja i tu ulogu je nosio kroz \u017eivot. Odbacivanje je postalo model svih njegovih odnosa, kako ga je odbacila majka, otac i njegova porodica, tako su ga odbacivale i mnogobrojne mu\u0161terije nakon \u0161to bi ga upotrebile. Vjeran je potresna slika traganja za ljubavlju na pogre\u0161nim mestima, on otelotvoruje tragi\u010dne sudbine svih onih osoba koje su imale potencijala, darova, mentalnih i svih drugih sposobnosti da \u017eive ispunjeniji i sre\u0107niji \u017eivot ali se to ipak nije desila. Za\u0161to? Odbacivanje, neuklopljenost, nerazumevanje ili mo\u017eda, na najdubljem nivou, neprihvatanje sebe samog, tragi\u010dno samoodbacivanje nastalo kao internalizovani odgovor na odbacivanje od strane okoline koje se desilo vrlo, vrlo rano u \u017eivotu? Kod Vjerana mi je posebno potresna \u010de\u017enja za ljubavlju koja isijava iz svake njegove re\u010denice, iz svake njegove misli, bila ona ispovedna, bila ona obra\u0107anje Bogu ili pak ispunjena gomilom psovki kojima je \u017eeleo da \u0161okira i privla\u010di pa\u017enju. Bi\u0107e koje je toliko \u010deznulo za ljubavlju, duboko, do same svoje sr\u017ei, i u toj \u010de\u017enji koja se nikada nije ostvarila tragi\u010dno sagorelo, zaslu\u017euje da se njime bavi umetnost, postavljaju\u0107i svoja ve\u010dna pitanja koja ve\u010dno i ostaju bez valjanog odgovora, o ljubavi, \u010de\u017enji, autodestrukciji, usamljenosti, patnji… \u010cini mi se da ljudi poput Vjerana postoje upravo zato da bi u svom \u017eivotu odslikali sve fundamentalne probleme ljudske egzistencije, da bi poslu\u017eili kao neki tragi\u010dni primer, kao ogledalo koje \u0107e zauvek zarobiti na\u0161u pa\u017enju, vra\u0107ati nas sebi kako bismo u tragizmu njihove sudbine reflektovali i proveravali sopstveni tragizam koji te\u0161ko da ikad mo\u017ee da se poredi sa njihovim… Dru\u017eenje sa Vjeranovim senima je autenti\u010dno putovanje u srce tame i bola u kom, kao perpetuum mobile ovog fascinantnog karaktera, pulsira jedna nikada zadovoljena \u010de\u017enja za ljubavlju i prihvatanjem. Na to putovanje moji saradnici i ja poku\u0161a\u0107emo da povedemo publiku ove predstave.<\/p>\n
O Vjeranu Miladinovi\u0107u Merlinki:<\/b>
\nBrutalno je ubijen u no\u0107i izme\u0111u 22. i 23. marta 2003. godine u blizini Osnovne \u0161kole \u201cZaga Malivuk\u201d, u beogradskom naselju Krnja\u010da. Njegovo telo je prona\u0111eno tek nakon mesec dana, 23. aprila, u fazi raspadanja. Obdukcijom je utvr\u0111eno da ga je ubica prvo davio, a potom vi\u0161e puta udario u glavu zidarskim \u010deki\u0107em. Osumnji\u010deni za ubistvo F.R. i njegov brat od ujaka R.B. tokom su\u0111enja su oslobo\u0111eni svih optu\u017ebi zbog nedostatka dokaza. Danas, vi\u0161e od deset godina nakon zlo\u010dina, jo\u0161 uvek se ne zna ko je ubio Merlinku. U znak se\u0107anja na Vjerana Miladinovi\u0107a, \u010doveka koji je imao hrabrosti da \u017eivi u skladu sa svojom prirodom, internacionalni festival queer filma koji se odr\u017eava u Beogradu, dobio je ime \u201cMerlinka\u201d.<\/p>\n","protected":false},"excerpt":{"rendered":"
Po tekstu Miladina \u0160evarli\u0107a. Reditelj:\u00a0Stevan Bodro\u017ea. Scenografija i kostim:\u00a0Antun Marohni\u0107 Producent:\u00a0Predrag Azdejkovi\u0107 Adaptacija teksta:\u00a0Olga Dimitrijevi\u0107, Stevan Bodro\u017ea. Igraju:\u00a0\u010carni \u0110eri\u0107 i Aleksandar Trm\u010di\u0107. Predstavu prati u\u017eivo muzika u izvo\u0111enju guda\u010dkog kvarteta White Witches, koji svira hitove devedesetih u klasi\u010dnoj obradi. Produkcija:\u00a0Gej lezbejski info centar, Dom omladine Beograda, Prvo prigradsko pozori\u0161te Lazarevac, OF Beograd \u201cPuls teatar\u201d. Podr\u0161ka:\u00a0Vlada … <\/p>\n