Miloš Mrvošević: Rekvijem za treći pol

rekvijem za treci polPrvi put sam čuo za pojam „transrodno“ dok sam gledao neki američki film. Film sam gledao bez prevoda i zbunila me je reč „gender“. Okej, znam šta je pol, ja sam dečko, moja sestrica je devojčica. I na engleskom jeziku se to kaže, da izvinete na izrazu, „sex“. Ali šta mu je to „gender“? Odmah posle gledanja filma otišao sam na Vikipediju i otkrio pravi novi, za mene dotad nepoznati kosmos, pojmova o kojima nisam znao ništa.
Prvo, rod i pol nisu sinonimi. Pol je uglavnom vezan za fizičke karakteristike osoba, a rod je nešto kako ta osoba vidi i doživljava sebe. Čak ni pol nije jasno determinisan na „zvezdaše“ i „partizanovce“. Pol se ne određuje samo polnim hromozomima, već se u obzir moraju uzeti i sekundarne polne karakteristike, hormoni, unutrašnja morfologija. Rod je još komplikovaniji. Transrodne osobe su ljudi koji svoj rodni identitet doživljavaju drugačije od onoga što društvo očekuje. Ovaj pojam je često sveobuhvatan termin za različite oblike izražavanja rodnog identiteta. Jedan od oblika je transeksualnost.
Transeksualnost se javlja kod osoba čiji se polni i rodni identitet ne poklapaju. Tradicionalno je ovo tretirano isključivo kao psihički poremećaj, ali je nedavno dokazano da se i mozak osoba koje su prošle kroz proces promene pola fizički promenio.
Neke transeksualne osobe žele da usklade svoj polni i rodni identitet. Tada za njih kažemo da prolaze kroz tranziciju. Ovaj proces je dug i mučan. Transseksualna osoba mora prvo da dobije dijagnozu da ima ovaj poremećaj. Onda, uz posete psihijatru, bi trebalo i da se ponaša i oblači u skladu sa doživljajem sebe godinu dana. Tek onda sledi hirurški zahvat. A tu je i večito uzimanje hormona „suprotnog“ pola. Sve je ovo individualno i razlikuje se od osobe do osobe. Neki ljudi ne žele da se podvrgnu hirurškom zahvatu jer bi to uticalo na seksualno zadovoljstvo, neke osobe ne moraju da piju hormone. Jedni su zadovoljni posle promene pola, a drugi izvrše samoubistvo.
Knjiga „Rekvijem za treći pol“ Miloša Mrvoševića je priča upravo o jednoj ovakvoj tranziciji. Roman prati Tanju Petrović, koja je rođena kao muškarac Saša i koja je prošla kroz proces promene pola. Knjiga je pisana kao ispovest u prvom licu.
„Rekvijem za treći pol“ svakako ne spada u vrhunac književnosti, ali je svakako jedan korak unapred u Srbiji kakva danas jeste. Osobe koje se nalaze u problemu u kome se nalazi i junak romana Sale u ovoj knjizi imaće odličan priručnik o tome kako sve to izgleda kada se odlučiš na promenu pola. Ovo je, istovremeno, jedna od lošijih strana romana jer ga čini svojevrsnim školskim udžbenikom i da srpski obrazovni sistem ima časove seksualnog obrazovanja, ovo bi mogla da bude lektira za učenike. Dok čitamo ovu knjigu čini se da je ceo proces promene pola za pripovedača tekao prilično bezbolno. Jednostavno, iako je pisana u prvom licu, kao bolna ispovest, dok čitamo mi jednostavno ne možemo da osetimo saosećanje sa osobom koja o tome piše. Reći da je nešto bolno nije dovoljno u umetnosti i književnosti. Tu mora da postoji konekcija između čitaoca i pisca, mora da se uspostavi emocionalni most, a to autoru nije pošlo za rukom. Možda zato što ja nisam trans osoba, ali sam se, ipak, pronalazio u nekim rečenicama u kojima se svaka gej osoba koja odrasta u Srbiji jednostavno mora pronaći i indentifikovati.
Simpatičan je uvodni odeljak u kome autor na relativno originalni način uvodi čitaoca u celu priču. Najvredniji deo knjige je svakako prikazivanje jedne druge tranzicije, a to je ona kroz koju prolazi ne osoba, već društvo u kojem živimo. Sale prolazi kroz svoju tranziciju zajedno sa celom državom, od bajkovitih osamdesetih preko veselih devedesetih, sve do surovih dvehiljaditih. Knjiga je puna referenci na tada aktuelna politička dešavanja, uz oštre i britke komentare autora. Zbog ovoga „Rekvijem za treći pol“ je neka vrsta generacijske knjige, jer su mnoge od ovih stvari danas nepoznate mlađim ljudima prema kojima oni nemaju nikakav osećaj niti ih se sećaju. I tu je problem, jer je knjiga po stilu pisanja namenjena upravo mlađima, oni čije misli načinju prve korake u svojoj samospoznaji, a ne onima koji su prošli kroz toplog zeca života u Srbiji. Ovo je knjiga koja će svaku gay-friendly osobu koja je pročita ostaviti ravnodušnim, a oni čije bi močvarne umove i mogla da uzburka i onako ne čitaju ništa, a naročito ne „žanrovsku“ književnost.
Sve u svemu roman „Rekvijem za treći pol“ je hrabar pokušaj da se o ovoj, u Srbiji škakljivoj, temi pristupi i na ovakav način. Nadam se da će ona podstaknuti druge ljude da pišu o svemu ovome, jer je odavno poznato da kvantitet stvara kvalitet. Nadam se da će „Rekvijem za treći pol“ biti ona jedna lasta koja, ovaj put, ipak čini, neko lepše, proleće književnosti posvećene LGBT osobama.

Knjigu možete naći:
Narodna biblioteka Srbije
www.redbox.rs