Žan Žene: Dnevnik lopova

zan zene dnevnik lopovaPotresna i istinita priča o danima provedenim sa jednim Srbinom, takođe bivšim legionarom, i njihovom zajedničkom životu na ulici, okružen narkomanima, kurvama, prosjacima… Žan Žene je avangardni pisac koji je postao klasik, a prvo izdanje ove knjige iz 1949. izdavač nije smeo da potpiše.

Žan Žene je jedna od najzanimljivijih ličnosti francuske i svetske književnosti XX veka. Rođen je u Parizu 1910. go-dine. Majka mu je bila spremačica po kućama i ostavila je malog Ženea u jednom domu za neželjenu decu kad mu je bilo samo osam meseci. Odbačeno dete je tek u osmoj godini zbrinuto u jednom selu u unutrašnjosti Francuske.Žene je bio darovit učenik, zaljubljenik u književnosti i, povremeno, lopov. Kao petnaestogodišnjak je dospeo u jednu kazneno-popravnu koloniju i u njoj ostao tri godine. Kao osamnaestogodišnjak je pristupio Legiji stranaca, ali ubrzo je dezertirao i otpočeo jednogodišnje lutanje po Evropi, s privremenim zaustavljanjem u Tangeru, Barseloni, Marseju, Brestu, Anversu, Napulju, Rimu, Užičkoj Požegi, Beogradu…

Putuje kao lutalica i sitni lopov, zbog čega često dospeva u zatvore. Tako u Užičkoj Požegi provodi mesec dana u “kućnom pritvoru” i uči da peva srpske pesme, a u Beogradu ga hapse, proteruju i šalju u zatvorskom vagonu u Sušak, do italijanske granice. Voz na putovanju po tadašnjoj Jugoslaviji zastaje kod svakog zatvora kraj pruge, pa Žene u svakom od njih provodi po dva-tri dana. Ovo putešestvije iz 1936/37, uključujući i jugoslovensku epizodu, opisaće kasnije u čuvenom romanu Dnevnik lopova. Godine 1937. vraća se u Pariz, gde ga ubrzo hapse, ovoga puta zbog krađe knjiga po knjižarama (krađa knjiga je bila njegovo često zlodelo). Žene tako dospeva u tamnicu u Frenu, i tu počinje svoju spisateljsku karijeru.

Prvo delo koje je u zatvoru napisao bila je poema Osuđenik na smrt. Izlazi iz zatvora, krade u jednoj knjižari Prustov roman U senci devojaka u cvetu, i ponovo dospeva u zatvor u kome piše čuveni roman Bogorodica od Cveća. Ubrzo po njegovom objavljivanju 1943. Žene postaje slavan. Žan Kokto je oduševljen njegovim romanesknim prvencem, u kome se Žene na dotad neviđen način poigravao formom, jezikom i sadržajem, eksplicitno prikazujući homo-seksualnost i nasilje i raskrinkavajući moralno licemerje društva, i uzima ga u zaštitu. Nakon objavljivanja romana Čudo ruže (1946) i Dnevnik lopova (1949), među njegove poštovaoce upisuju se Pikaso i Sartr, zatim Derida, Fuko, Dejvid Bouvi i mnogi drugi, i Žene s vremenom stiče kultni status. Nakon literarnog uspeha više se nije vraćao u zatvor, ali je zato od šezdesetih godina do kraja života bio politički veoma angažovan – pored ostalog, podržavao je Palestince, Crne pantere, Crvene brigade i grupu Bader–Majnhof. Umro je 1986. godine.

Knjigu možete naći:

Narodna biblioteka Srbije
Biblioteka grada Beograda
Gradska biblioteka ‘Vladislav Petković Dis’, Čačak
Filološki fakultet, Beograd
Biblioteka ‘Radoje Domanović’, Surdulica
Biblioteka Matice srpske, Novi Sad
Narodna biblioteka ‘Vuk Karadžić’, Kragujevac
Univerzitetska biblioteka ‘S. Marković’, Beograd